српски и југословенски филмски и позоришни глумац From Wikipedia, the free encyclopedia
Стево Жигон (Љубљана, 8. децембар 1926 — Београд, 28. децембар 2005) био је српски и југословенски филмски телевизијски и позоришни глумац и режисер.
Стево Жигон | |||||
---|---|---|---|---|---|
Пуно име | Стево Жигон | ||||
Датум рођења | 8. децембар 1926. | ||||
Место рођења | Љубљана, Краљевина СХС | ||||
Датум смрти | 28. децембар 2005. (79 год.) | ||||
Место смрти | Београд, Србија, Србија и Црна Гора | ||||
Занимање | Филмски, телевизијски и позоришни глумац и режисер | ||||
Супружник | Јелена Жигон | ||||
Деца | Никола Жигон Ивана Жигон | ||||
Активни период | 1950—1998. | ||||
Битна улога | Отписани — Кригер Отписани — Кригер Повратак отписаних — Кригер Повратак отписаних — Кригер | ||||
Веза до -а | |||||
|
Стево Жигон рођен је 8. децембра 1926. године у Љубљани, у кројачкој породици словеначког порекла, од оца Штефана и мајке Марије Жигон, родом из Трста. Његови родитељи су се након доласка Мусолинија и фашиста на власт 1922. године, иселили из Италије у Љубљану, где је Стево од 1937. године похађао гимназију, а 1945. године матурирао. Фебруара 1942. године постао је члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Као млад човек, годину дана је провео затворен у немачком, белогардејском и италијанском затвору, последње две године рата је провео у злогласном конц логору Дахау, од децембра 1943. до маја 1945. године, где је и научио немачки језик. Због знања језика и познавања менталитета, врло често је касније играо улоге циничних и хладних немачких официра.[1]
Студирао je глуму у Љубљани, где је завршио један семестар на Академији за глумачку уметност и Лењинграду, где је студирао од 1946. до 1948. године на тамошњем Лењинградском театралном институту.[1] Дипломирао је 1952. у изванредној класи Академије за позоришну уметност у Београду.[2] На Академији за позоришну уметност је био један од првих асистената, приликом његовог оснивања 1949. Преломни тренуци његове уметничке каријере везани су за Бојана Ступицу, који је допринео његовом ангажману на филму и режији. Током година, све мање глуми у Југословенском драмском позоришту (ЈДП) и Атељеу 212, а све више се окреће режији.[3] На филму дебитује 1950. двема малим улогама. Као своје најбоље две улоге издваја ону новинара у филму Оксиген (М. Клопчић, 1970), за коју је на фестивалу у Пули награђен Златном ареном, као и ону у филму Рондо (З. Берковић, 1966). Запажено глуми и на телевизији, а посебну популарност стиче тумачећи лик злогласног мајора Кригера у ТВ серијама Отписани и Повратак отписаних. Глуми и у кратким играним филмовима (нпр. Н. Стојановића).[1]
Године 1968. за време јунских студентских демонстрација у Београду, његова појава у дворишту Филозофског факултета и његов наступ са инсертом из позоришног комада „Дантонова смрт“, где је играо поштеног, бескомпромисног и суровог Робеспјера са његовим говором на суђењу Дантону, изазвала је експлозију одушевљења студената који су га слушали и гледали: „... када гледамо како се ови маркизи и грофови Револуције коцкају, када њих гледамо с правом се можемо упитати јесу ли они опљачкали народ...! Нема споразума, нема примирја са људима за које је Република шпекулација, а Револуција занат!!..“[1]
По идеолошком опредељењу се изјашњавао као комуниста и био је поштовалац Стаљиновог лика и дела. Категорично је бранио идеје атеизма.[1]
На првим вишестраначким изборима у Србији 1990. године био је кандидат Социјалистичке партије Србије (СПС) за народног посланика, али није изабран.
Супруга Јелена и ћерка Ивана су такође познате глумице, а син Никола Жигон је сликар. Његов ванбрачни син Вид Жигон (1971) живи у Словенији.[4]
Преминуо је 28. децембра 2005. године у Београду. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[5]
Режирао је у следећим позориштима:
Његова режија Хамлета посебно је запамћена као изазовна и полемична.
Написао је:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.