Средње краљевство
From Wikipedia, the free encyclopedia
Средње краљевство је раздобље у историји старог Египта од почетка једанаесте египатске династије до краја четрнаесте египатске династије, отприлике између 1991. и 1648. п. н. е. Након првог међураздобља град Теба је постао средиште поновног јачања државе. Стабилност државе осигурана је новим моделом наслеђивања власти: фараон би тада поставио сина- наследнока свога савладара увежбавајући га за будућу државничку службу. Египат је поновно доживио процват.
Раздобље средње државе обележено је мирољубивом политиком и ширењем трговачких веза источним Медитераном. Египатска трговачка представништва оснивана су у Палестини, Сирији, на Криту и Кипру. Фараон Ментухотеп II. слао је лађе у непознату земљу Пунт и оне су се вратиле натоварене зачинима и тамјаном. Сезострис III. прекинуо је раздобље мирног ширења египатског утицаја и кренуо је у освајачке походе на Нубију и Палестину. Ради чвршће контроле над државом спровео је управну реформу којом је укинуо службу номарха, а на њихово место поставио као чиновнике способне сељаке - занатлије и трговце.
Благостање у раздобљу средње државе одразило се и у култури и књижевности. Путовања у далеке крајеве надахнула су приповедаче, па настаје и низ дела о великим пустоловинама. Током периода Средњег краљевства, Озирис је постао најважније божанство у популарној религији.[1]