Хокеј на леду на Зимским олимпијским играма 1964.
From Wikipedia, the free encyclopedia
Хокејашки турнир на Зимским олимпијским играма 1964. био је десети по реду олимпијски турнир у хокеју на леду у организацији Светске хокејашке федерације (ИИХФ). Турнир се одржао као део програма Зимских игара XIX олимпијаде чији домаћин је био аустријски град Инзбрук, а све утакмице играле су се у Олимпијској хали. Олимпијски турнир се одржавао од 29. јануара до 9. фебруара 1964. године. Такмичење је уједно представљало и 31. по реду турнир за титулу светског првака, док су се европске селекције такмичиле и за 42. титулу првака Европе. Био је то први пут да је Аустрија организовала светско првенство, односно олимпијски турнир у хокеју на леду.
Светско првенство у хокеју на леду 1964. Хокеј на леду на ЗОИ 1964. | |
---|---|
Домаћин | Аустрија |
Време одржавања | 29. јануар—9. фебруар 1964. |
Екипа | 16 |
Дворане | 2 (у Инзбруку) |
Шампион | Совјетски Савез (2 титула) |
Други | Шведска |
Трећи | Чехословачка |
Статистика | |
Одиграно утакмица | 56 |
Голова | 469 (8,38 по мечу) |
Гледалаца | 199.450 (3.562 по мечу) |
Најефикаснији играч | Константин Локтев (15 поена) |
На олимпијском турниру учествовало је 16 репрезентација, а репрезентације су биле подељене у две квалитетне групе са по 8 тимова. Учесници турнира одређени су на основу пласмана на СП 1963, док су састави група одређени на основу квалификационих мечева. Екипе из групе А такмичиле су се за олимпијске медаље, док су се екипе из групе Б такмичиле за пласман од 9. до 16. места. Репрезентација Совјетског Савеза, иначе актуелног светског првака остварила је максималан учинак и тако освојила другу олимпијску титулу, а уједно и четврту титулу светског првака и осму титулу првака Европе. Сребрна медаља припала је селекцији Шведске, док је бронзу освојила репрезентација Чехословачке. Репрезентацију Канаде по први пут нису чинили играчи аматерског првака те земље, већ је олимпијски тим био наменски састављен од најбољих аматерских играча у земљи.
Олимпијски турнир обележио је и својеврсни преседан пошто је ИИХФ током последње трећине последње утакмице првенства изненада променио правила и на тај начин директно одузео бронзану медаљу Канађанима и доделио је Чехословацима. Иако су Канађани уложили жалбу на ту одлуку, она је одбачена, а чланови ИИХФ-а су одбили и последњи покушај промене поретка на табели у септембру 2005. године.[1][2]
Најефикаснији играч турнира био је совјетски нападач Константин Локтев са 15 индексних поена (6 голова и 9 асистенција). На укупно одиграних 56 утакмица постигнуто је 469 голова или у просеку 8,38 голова по утакмици. Све утакмице посматрало је укупно 199.450 гледалаца.
Репрезентација Југославије по први пут је заиграла на олимпијским играма, а играчи селектора Вацлава Бубњика заузели су укупно 14. место.