From Wikipedia, the free encyclopedia
Социјалистичка Република Словенија (скраћено СР Словенија; словен. ) била је једна од шест република Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Основана је 1946. године као Народна Република Словенија (словен. ), а преименована је у „Социјалистичку Републику“ кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. године. Независност је стекла 25. јуна 1991. године, а претходно јој је 8. марта 1990. године назив промењен у Република Словенија.
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Главни град | Љубљана |
---|---|
Службени језик | Словеначки и српско-хрватски језик |
Владавина | |
Облик државе | Савез комуниста Словеније |
— Председник Председништва | Милан Кучан ¹ |
— Председник Извршног већа | Алојз Петерле ² |
Историја | |
Стварање и Независност | |
— Оснивање ФНРЈ | 29. новембар 1945. |
— Распад Југославије | 26. јун 1991. (46 год.) |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 20.273 km2 (-) |
— вода (%) | 0.6% |
Становништво | |
— 1991. | 1.913.355 (-) |
— густина | 94,38 ст./km2 |
Економија | |
Валута | Динар |
— код валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | +1, +2 (CET, CEST) |
Интернет домен | |
Позивни број | +38 |
1Задњи председник Председништва СР Словеније био је Милан Кучан 2Задњи председник Извршног већа СР био је Алојз Петерле. |
Била је привредно најразвијенија југословенска република, а по величини је била предзадња (већа само од СР Црне Горе). Главни град СР Словеније био је Љубљана, a oстали већи градови су били Марибор, Цeљe, Koпeр.
Конститутиван народ су били Словенци, а званичне народности: Мађари и Италијани, али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.
Пoслe Aпpилcког рата, Словенија је подељена измeђy Heмaчке, Италије и Мађарске. 27. априла основана је Освободилна фронта, односно Антиимперијалистички фронт (како се у почетку звала), коју су чинили 15 патриотских организација. Током јула долази до организованијег отпора широм Словеније,а 22. јула ( Дан устанка народа Словеније) је основана Рашичка партизанска чета и тај дан се сматра почетком устанка на територији Словеније. Крајем 1941. и почетком 1942. партизански одреди су претрпели тешке губитке, али и поред тога расла је снага ОФ. После капитулације Италије ОФ је убрзо разоружала италијанску војску и обрачунала се са Белом и Плавом гардом, те убрзо проширила власт на готово целу Љубљанску покрајину. Темељи нове Словеније положени су на Збору делегата словеначког народа од 1. до 3. октобра 1943. године, на којем је одлучено да Словенија буде једна од шест јединица нове Југославије.
Словеначка привреда се веома брзо развијала, посебно током 1950-их, када је спроведена интензивна индустријализација земље.
На пописима становништва из 1971, 1981. и 1991. године, СР Словенија се састојала из 62 општине и то:
Функција председника Републике, односно председника Председништва СР Словеније уведена је тек Уставом из 1974. године, а пре тога је функцију шефа државе обављао председник Словеначког народноослободилачког већа, од 1944. до 1946. године, односно председник Президијума Народне скупштине, од 1946. до 1953. године. Након укидања ове функције, од 1953. до 1974. године функцију шефа државе је обављао председник Народне скупштине.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.