Речани (племе)

Речани ( ; пољ. ; рус. ) су средњовековно западнословенско племе, део племенског савеза Љутића, које је живело у горњем току реке Хавел. Живели су јужно од великог племена Украна и северно од Шпревљана.

Североисточна Немачка око 1000. н.е. Речани () су живели око горњег тока реке Хафел

Реконструкција речанског насеља из VIII—IX века

Историја

Када је Отон I основао Бранденбуршку бискупију 948, у њен састав су ушле области које су насељавали Речани и Украни. Световну власт у њој вршили су, маркгрофови које је именовао цар. Да би се одбранила од немачких освајача и покушаја покрштавања, западнословенска племена Хижани, Прекопјенци, Доленчани и Ретари удружила су се у Љутићки племенски савез, након чега су им се придружили Украни и Речани. После успешног устанка 983. године, Љутићи су повратили независност. За разлику од делова западнословенских Бодрића и Поморјана, љутићка племена су сачувала своју стару словенску веру.^[1]

Након 1100. године, Љутићки племенски савез је био у расулу због све већих унутрашњих сукоба, који су слабили његове чланове у односу на спољне непријатеље. Вендски крсташки рат (1147), који је одобрио папа, имао је за циљ уништење Љутића, укључујући племе Речана. Поред немачких кнежева, у поход су били укључени и Данци и Пољаци.^[2] Као резултат рата, области које су се налазиле северно, североисточно и источно од земље Речана, а које су насељавали Ретари и Украни, припале су Поморјанима, који су били под пољском феудалном влашћу, док је земља Речана дошала под власт Алберта Медведа.^[3]

Извори

1. Vgl. Lieselott Enders: Die Uckermark. Geschichte einer kurmärkischen Landschaft vom 12. bis zum 18. Jahrhundert. 2. Aufl., Berlin 2008, S. 21–22.
2. Vgl. Enders 2008, S. 31–32.
3. Vgl. Enders 2008, S. 33.

Литература

• Славянские древности, Любор Нидерле
• Lieselott Enders: Die Uckermark. Geschichte einer kurmärkischen Landschaft vom 12. bis zum 18. Jahrhundert. 2. Aufl., Berlin 2008, S. 21-22.