Римско грађанско право
From Wikipedia, the free encyclopedia
Римско грађанско право је у античкој римској држави представљало привилеговани друштвени статус ограничен на одређене дијелове становништва, а који је са собом доносио одређена права и обавезе. Категорије становништва које су се могле сматрати римским држављанима односно грађанима мијењале су се кроз историју, али су се оквирно римским грађанима сматрали искључиво мушкарци чији је отац и сам био римски грађанин.
Становништво које није улазило у оквир римских грађана оквирно се може подијелити на становнике подручја под римском влашћу, односно поданике клијентских држава или римских савезника; жене које немају политичких и других права, те робове који немају никаквих права.