Ридбергова константа
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ридбергова константа, R, је физичка константа која се среће у атомској спектроскопији при описивању фреквенција спектралних линија једноелектронских система. Као и формула, Ридбергова формула, у којој се јавља, име је добила по Јоханесу Ридбергу шведском физичару с краја деветнаестог и почетка двадесетог века. КОнстанта је откривена у анализи спектралних серија водониковог атома чиме су се први бавили Ангстрем и Балмер. Сваки хемијски елемент има сопствену Ридбергову константу која може да се израчуна из „бесконачне“ Ридбергове константе.
Ридбергова константа је једна од најтачније одређених физичких константи са неизвесношћу мањом од 7 делова на трилион (7:1012). Толико тачно експериментално мерење омогућује утврђивање односа међу другим физичким константама којима се дефинисана Ридбергова константа.
.
Данас усвојена вредност за „бесконачну“ Ридбергову константу (према CODATA) износи:
- где је
редукована Планкова константа,
маса мировања електрона,
елементарно наелектрисање,
брзина светлости у вакууму, и
пермитивност вакуума.
- где је
У атомској физици константа се често користи у облику енергије:
"Бесконачна“ константа јавља се у формули:
- где је
Ридбергова константа једноелектронског јона/атома
маса атомског језгра атома/јона.
- где је