Репарација (психологија)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Репарација или освежавање је термин који се користи у психотерапији и по својој суштински је део терапијског односа у коме терпеут пружа пацијенту накнадну одговарајућу родитељску негу у оквиру терапијског односа. Заснива се на уверењу да многа психолошка питања потичу из периода дететовог одрастања током кога је изостало задовољења његових потреба. Детету се овом терапијом помаже да се осећа сигурно и безусловно вољено и помаже у развија одређене осећања, како би као одрасла особа касније могла успешно пловити кроз живот, на начин како би то требала.
У овом за неке контроверзаном облику психотерапије терапеут активно преузима улогу нове или сурогат родитељске фигуре, у циљу лечења психолошких сметњи узрокованих неадекватним детињством, или чак и злостављачким родитељством. Основна претпоставка је да су све менталне болести углавном резултат таквог родитељства, укључујући и схизофренију и биполарни поремећај. Упркос повезаности ове терапије са теоријом и праксом трансакционе анализе у области психологије, нема много емпиријских доказа о њеној ефикасности, а постоје и неки значајни ставовови да она у ствари може бити штетна;па тако већина лекара у области менталног здравља сматра да репарација није легитиман облик терапије.