From Wikipedia, the free encyclopedia
Разарач Загреб (званични назив: Краљевски брод Загреб[1]) је био трећи од три брода серије југословенских разарача класе Београд. Добио је име по граду Загребу, који је у Краљевини Југославији био главни град Бановине Хрватске. У време избијања Априлског рата 1941. године, разарач Загреб и друга два брода његове класе - Београд и Љубљана, заједно с великим разарачем Дубровник, представљали су најмодерније ратне бродове Краљевине Југославије, с тим да је разарач Љубљана био ван употребе после удеса приликом маневра упловљења у Шибеник.
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Разарач Загреб у Боки Которској | |
Историја | |
---|---|
Краљевина Југославија | |
Име: | Загреб |
Имењак: | Град Загреб |
Градитељ: | Јадранска бродоградилишта А.Д. у Сплиту |
Колибица положена: | 1936. |
Поринут: | 30. марта 1938. |
Уведен у службу: | 5. августа 1939. |
У служби: | 1939-1941. |
Идентификација: |
|
Судбина: | Потопљен од стране сопствене посаде 17. априла 1941. |
Опште карактеристике | |
Класа и тип: | Разарач класе Београд |
Депласман: |
|
Дужина: | 98 |
Ширина: | 9,45 |
Газ: | 2,7 - 3,2 |
Инсталирана снага: | 44.000 КС |
Погон: |
|
Брзина: | 38 чворова |
Аутономија пловљења: | 1.200 наутичких миља (2200 ) при економској брзини од 16 чворова |
Посада: | 145 официра и морнара |
Наоружање: |
|
Након увођења у погон великог разарача Дубровник, Краљевина Југославија је наручила у Француској једну малу серију разарача, мање величине. Бродове је пројектовала француска фирма . Један брод је изграђен у француској, а следећа два су изграђена у југословенским бродоградилиштима. Наоружање за бродове је испоручила чехословачка фирма Шкода, а погонски уређаји су набављени код британских компанија - котлови код Јароуа , а парне турбине код Парсонса .
Као ни већина осталих југословенских ратних бродова није учествовао у борби. Пошто је 17. априла 1941. претила опасност да падне у руке Краљевине Италије, разарач су потопили експлозивом поручници бојног брода I класе Сергеј Машера и Милан Спасић. Краљ Петар II их је 1942. године одликовао орденом Карађорђеве звезде с мачевима IV реда, а 10. септембра 1973. године су проглашени за народне хероје, јер су добровољно жртвовали своје животе.
Модел разарача постоји у „Техничком музеју“ у Загребу, „Војном музеју“ у Београду и Поморском музеју Црне Горе у Котору.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.