српски глумац, сценариста и редитељ From Wikipedia, the free encyclopedia
Радош Бајић (Медвеђа, 24. септембар 1953) српски је глумац, сценариста и редитељ.
Радош Бајић | |||||
---|---|---|---|---|---|
Датум рођења | 24. септембар 1953. | ||||
Место рођења | Медвеђа, НР Србија, ФНР Југославија | ||||
Религија | православље | ||||
Занимање | глумац, сценариста и редитељ | ||||
Супружник | Милена | ||||
Деца | Недељко и Јелена | ||||
Активни период | 1975—данас | ||||
Битна улога | Радашин (Село гори... и тако) Радашин (Браћа по бабине линије Радашин (Село гори, а баба се чешља ) | ||||
Веза до -а | |||||
|
Радош је рођен 24. септембра 1953. године у селу Медвеђа код Трстеника од оца Милоша и мајке Вере.[1][2] Основну школу је завршио у свом родном селу, а средњу музичку школу у Нишу. Дипломирао је на Факултету драмских уметности 1976. године у класи професорке Огњенке Милићевић.
Своју професионалну каријеру је започео још као студент улогом Недељка Чабриновића у режији Вељка Булајића 1975. године. Као изразито талентован млади глумац, одмах по завршетку школовања бива позван у ангажман готово свих београдских позоришта: у Југословенском драмском позоришту на позив професора Мирослава Беловића са великим успехом играо је Лауру у представи „Дундо Мароје”, у Народном позоришту Зрикавицу у „Црвеном шалу” Антонија Исаковића, у Позоришту „Атеље 212” улогу Ненада у драми „Дуел”, чији је и аутор, са великим Јованом Милићевићем.
На самом почетку каријере, наговештавајући своју свестраност и комплементарност свог талента пише своје прво ауторско дело — монодраму Лед, коју игра преко 1000 пута по селима и градовима Србије и Југославије и са којом постиже огроман успех. Захваљујући својим театарским, лексичко-дијалекатским вредностима, као и књижевним квалитетима — ЛЕД је уврштен у антологију српске монодраме. Међутим, након одличних критика које је добио за своје прве улоге на филму, а посебно након изванредних реакција публике — опредељује се да своју каријеру примарно настави на филму и телевизији. Од почетка своје богате каријере филмско-телевизијског глумца остварио је преко 100 улога на филму и на телевизији. Сарађивао је са најзначајнијим филмским и телевизијским редитељима као што су: Вељко Булајић, Живојин Павловић, Живко Николић, Хајрудин Крвавац, Александар Ђорђевић, Здравко Шотра, Драгослав Лазић, Славољуб Стефановић Раваси и други. Остварио је изванредне улоге у филмовима, ТВ драмама и серијама.
Бајићу је велику популарност донео далеке 1976 године лик Недељка Чабриновића у филму "Атентат у Сарајеву", затим ликови Анђелка у култном филму "Бештије" Живка Николића, затим улога младог пилота Далибора у филму у тв серији "Партизанска ескадрила" Хајуридина Крвавца. Прославио се улогом Секуле којег је глумио у филмовима „Секула и његове жене” (1986) „Секула се опет жени” (1991) и „Трећа срећа” (1995). године са тематиком шумадијског села, у режији Драгослава Лазића. Посебан део у каријери Бајића представља сарадња са чувеним редитељем Живојином Павловићем са којим је снимио филмове "На путу за Катангу" и "Дезертер", у којима је поред сјајних драмских улога(рудар Јова и мајор Вељачић)био и продуцент и сценариста. Крајем 2007. је на локацијама у свом родном месту и околини снимио ТВ серију, чији је сценариста и редитељ „Село гори, а баба се чешља” која има сличну тематику. Серија "Село гори" је постигла највећу могућу гледаност на медијском простору Србије и екс Југославије са појединачним sherom једне епизоде од 72,6% и рејтингом од 40,5 поена. Његова серија "Равна Гора" са рејтингом 26 поена - такође је била најгледанији телевизијски програм у 2013/14 години када је приказивана на РТСу. Тв серија "Пси лају ветар носи" у првој епизоди остварила је рејтинг 21 поен и sher од 48% што је убедљиво најгледанији садржај на медијској сцени Србије у 2017 години.
Поред глумачког опуса успешну и богату професионалну каријеру Радоша Бајића обележавају и осведочени ауторски, сценаристички и продуцентски резултати. Почев од монодраме ЛЕД па до ТВ серије СЕЛО ГОРИ А БАБА СЕ ЧЕШЉА, он је аутор, то јест сценариста следећих уметничких дела:
Значајан допринос афирмацији наших културних вредности Бајић је дао и као издавач, за шта је три године награђиван на Сајму књига за ИЗДАВАЧКИ ПОДУХВАТ ГОДИНЕ и то за објављивање:
Велику креативну енергију, ентузијазам и напор Бајић перманентно улаже у очување традиционалних, културних и историјских вредности српског народа из централне Србије и тамошњег српског села. Везан рођењем за село, у свом уметничком раду он се предано и са заносом бави традицијом, баштином и савременошћу српског села. Мимо сваке дневно-политичке околности Бајић не учествује у политичком животу. Својим резултатима у горенаведеним уметничким активностима, Бајић подржава концепт аутономности уметности у односу на политику. Уз снажну патриотску потпору он афирмише традиционалне, а често оспораване вредности српског народа, лепоту, традицију, човекољубље и породицу.
Веома предано се дуги низ година са својом породицом бави хуманитарним радом.
Од 2010. године Бајић је редовни члан Одбора за село Српске Академије наука и уметности.
Радош Бајић редовно пише за угледне дневне новине Политика и Блиц
Колумниста је дневних новина Политика где углавном пише о друштвеним темама.[3] Од 2012. године Бајић је редовни члан Одбора за село Српске Академије наука и уметности.
Ожењен је супругом Миленом. Има двоје деце, ћерку Јелену и сина Недељка, две унуке, Софију и Ленку и два унука, Александра и Филипа. Бајић живи у Београду и родном селу Медвеђи код Трстеника.
Године 2018. додељена му је Награда Павле Вуисић за животно дело.[4]
Биће члан жирија на 46. Међународном филмском фестивалу у Москви, на позив Никите Михалкова.[5]
Објавио је монографију „Радош - мој живот, моја прича”.[6]
Год. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
1970-е | |||
1975. | Синови | Фудбалер | |
1975. | Ђавоље мердевине | ||
1975. | Сарајевски атентат | Недељко Чабриновић | |
1976. | Деца расту ноћу | Богдан | |
1976. | Врхови Зеленгоре | Ненад | |
1977. | Бештије | Анђелко | |
1978. | Господарев зет (ТВ) | ||
1978. | Стићи пре свитања | Милош Јовановић | |
1979. | Партизанска ескадрила | Далибор | |
1979. | Радио Вихор зове Анђелију | ||
1979. | Освајање слободе | Милан Достанић „Свирац” | |
1980-е | |||
1980. | Драги мој Миловане Данојлићу | ||
1981. | Жеђ | ||
1982. | Настојање | Станко | |
1982. | Венеријанска раја | Симић | |
1982. | Кројачи џинса | Чеда | |
1982. | Лед | ||
1982. | Сабињанке | Ралф Нелзон, убица служавке | |
1983. | Маховина на асфалту | учитељ | |
1983. | Бановић Страхиња | Бошко Југовић | |
1984. | Ој, Мораво (ТВ) | Наратор | |
1984. | Седефна ружа | ||
1984. | Откос | Добривоје Кркић | |
1985. | Двоструки удар | Стале | |
1985. | Црвена барака | немачки наредник | |
1986. | Секула и његове жене | Секула | |
1987. | Луталица | Дуле — шеф оркестра | |
1987. | Waitapu | Спира | |
1987. | Увек спремне жене | Брашарац | |
1987. | На путу за Катангу | Јова | |
1988. | Сунцокрети | наставник математике | |
1988. | Ванбрачна путовања | Фарук | |
1987−1988. | Вук Караџић | Сима Милутиновић Сарајлија | |
1988. | Ортаци | Спасоје Киковић „Кики” | |
1989. | Пет хиљада метара са препрекама | ||
1990-е | |||
1990. | Солунци говоре | ||
1990. | Покојник | Полицијски агент | |
1990. | Свето место | Спира | |
1991. | Секула се опет жени | Секула | |
1991. | Смрт госпође Министарке | пуковник | |
1992. | Први пут с оцем на јутрење | кум Илија | |
1992. | Дезертер | Алекса | |
1993. | Нападач | Уредник на телевизији | |
1995. | Трећа срећа | Секула/Драгољуб | |
1999. | Бело одело | власник стриптиз-бара | |
2000-е | |||
2002. | Држава мртвих | Полицијски командир | |
2009. | Село гори... и тако | Радашин | |
2010-е | |||
2007−2017. | Село гори, а баба се чешља | Радашин | |
2011. | Нова Година у Петловцу | Радашин | |
2012. | Лед | Стари Миливоје | |
2016. | Браћа по бабине линије | Радашин | |
2018. | Заспанка за војнике | Богдан Јаковљевић | |
2018. | Убице мог оца | Мирков таст | |
2018−2019. | Шифра Деспот | Јово Агбаба | |
2017−2019. | Пси лају, ветар носи | Гладиола | |
2019. | Заспанка за војнике (мини серија) | Богдан Јаковљевић | |
2019-2020. | Преживети Београд | Ружицин деда | |
2021. | Азбука нашег живота | Стеван, Урошев отац | |
2017−2022. | Српски јунаци средњег века | наратор | |
2023. | Хероји Халијарда | Гојко Луди | |
2023. | Посета (серија) | ||
2024. | Ваздушни мост | Гојко Луди |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.