Пфениг
бивша њемачка кованица / From Wikipedia, the free encyclopedia
Пфениг (њем. ) њемачка је новчана јединица. У писаним изворима ријечи „пфениг” јавља се 9—10. вијеку. Сам израз се сматра оригиналном германском ознаком за денаријус. Након распада Каролиншког царства на неколико краљевина, денариј су наставили да кују на тим територијама. Однос успостављен под Карлом Великим, 1 фунта = 20 шилинга = 240 денарија, опстао је много вијекова послије његове смрти. Шилинг и фунта дуго су остали јединице за бројање и тежину, јер нису издате праве кованице овог апоена. У оптицају су били само пфенизи и њихови деривати. Овај период у нумизматичкој литератури њемачког говорном подручја назива се „вријеме пфенига”, пошто је до појаве гроша у 13. вијеку остао једина кованица у оптицају.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3d/50-PF-Coin-German.jpg/320px-50-PF-Coin-German.jpg)
Појавом нових новчаних јединица у широком промету, пфениг је постао једнак 1⁄12 гроша. До 15. вијека пфениг је коначно постао средство мањих размјена. Након појаве великих сребрних новчића у њемачким државама, развио се новчани систем, који је обухватао три врсте новчића — талир, грош и пфениг. Пфениг је као мањи дио гроша, почео да представља најмању јединицу новчане размјене.
Након уједињена њемачких држава у јединствено царство 1870. године, средишња влада се суочила са питањем обједињена монетарних система. Закони из 1871. и 1873. уводили су нову валуту, која је касније постала позната као „златна марка”. Пфениг је постао ситан новац, једнак 1⁄100 марке. С почетком Првог свјетског рата, Њемачко царство се суочила са низом потешкоћа. Једна од њих био је огроман финансијски терет настао вођењем рата. То је допринијело настанку акутног недостатка готовине у оптицају, тј. демонетизацији привреде. Сребро и злато су брзо нестали из промета. Убрзо је становништво почело да акумулира и користи ситан новац од бакра. Под овим условима, одређеном броју градова било је дозвољено да издају сопствени новац за хитне случајеве (њем. ). Дошло је до незабиљеженог поступка издавања, који је слабо контролисала централна влада, што је довело до стварања неколико хиљада врста новчаница и кованица. У виду нотгелда у оптицај су пуштене марке, али и пфенизи.
Нормализација новчаног промета услиједила је након увођења рентне и рајхсмарке 1923—1924. године, а пфениг је остао ситнија монета. За вријеме Трећег рајха појавио се тзв. логорски пфениг — кованице и новчанице које су кружиле гетима, радним и концетрационим логорима организованим у Трећем рајху 1933—1945. године, а такође и пфениг за окупиране територије. Послије пораза у Другом свјетском рату Њемачка је била подијељена на два дијела — Њемачку Демократску Републику и Савезну Републику Њемачку. У обје земље ковани су пфенизи у вриједности 1⁄100 марке. Послије уједињења Њемачке 1990. пфениг ЊДР је демонетизован. Пфениг је остао законско платежно средство у Њемачкој до увођења евра 2002. године. Након појаве нове заједничке европске валуте, Бундесбанка није поставила временска и квантитативна ограничења размјене марака и пфенига за евре и центе.