From Wikipedia, the free encyclopedia
Држава краља Марка је била средњовековна српска држава, која је постојала од 1371. до 1395. године у јужним српским областима западно од реке Вардара. Настала је непосредно након Маричке битке (1371) и погибије српског краља Вукашина (1365-1371), када је његов син Марко, дотадашњи млади краљ,[1] преузео титулу српског краља, задржавши власт на ширем простору између Скопља и Охрида, са средиштем у области Пелагоније.[2] Иако је Скопље недуго потом дошло под власт Вука Бранковића, краљ Марко је успео да задржи власт у широј области око Прилепа.[3]
| Држава српског краља Марка Прилепско краљевство | |||
|---|---|---|---|
 Држава краља Марка (1371-1395) | |||
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Регија | Балкан | ||
| Престоница | Скопље, потом Прилеп | ||
| Друштво | |||
| Религија | православље | ||
| Политика | |||
| Облик државе | монархија | ||
| — Краљ | |||
| Марко Мрњавчевић | |||
| Историја | |||
| Историјско доба | средњи век | ||
| — Оснивање | 1371. | ||
| — Укидање | 1395. | ||
| Географске и друге карактеристике | |||
| Становништво | Срби | ||
| Земље претходнице и наследнице | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
 |
 | ||
Пошто је његова држава била непосредно угрожена услед турске најезде, Марко је морао да прихвати вазалске обавезе према султану Мурату I (1359-1389).[4] Иако је Марко носио титулу српског краља, други обласни владари нису признавали његову стварну власт, а 1377. године и сама титула српског краља је добила још једног носиоца у лику дотадашњег босанског бана Стефана Твртка I (1377-1391).[5]
Током наредних година, Турци су почели да успостављају непосредну власт у долини Вардара, а почетком 1392. године у њихове руке је пало и Скопље,[6] чиме се Маркова држава нашла у турском обухвту и са северне стране. Иако је краљ Марко настојао да испуњава своје вазалске обавезе, његовој положај је постајао све тежи. Држава краља Марка са престоницом у Прилепу постојала је све до његове погибије у боју на Ровинама у пролеће 1395. године,[7] након чега су читаву област освојили Турци.
Иван Томко Мрнавић (који користи и њихов грб као свој, на својим књигама) и житељи села Мрњавци[8] у данашњој Хрватској су се позивали на родбинске везе са Мрњавчевићима, о чему је писао Андрија Качић Миошић, Шимун Милиновић и други.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
.svg)
