![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a1/Regional_Science_Centre%252C_Bhopal_-_Head_on_a_Platter.jpg/640px-Regional_Science_Centre%252C_Bhopal_-_Head_on_a_Platter.jpg&w=640&q=50)
Илузија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Илузија (лат. - чулна обмана, самообмана, варка, уображење, обмана, привид, опсена[1]) погрешан је, изобличен опажај извесних објеката или појава у стварности, условљен неким објективним или субјективним чиниоцима. Перцептивне илузије могу се срести у оквиру сваког чулног модалитета. Зато разликујемо: слушне, тактилне, густативне, олфакторне и сл. Код илузије, увек је реч о опажању (само искривљеном, нетачном) неког реално постојећег предмета или догађаја, за разлику од халуцинације, где не постоји реални објекат.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a1/Regional_Science_Centre%2C_Bhopal_-_Head_on_a_Platter.jpg/640px-Regional_Science_Centre%2C_Bhopal_-_Head_on_a_Platter.jpg)
Илузије могу настати услед непажње (када се током читања не примети словна грешка) или под дејством афекта (када се у мраку шета улицом, неки потпуно безопасни предмет може се учинити као нешто застрашујуће). Посебна врста илузија су пареидолије, када се под утицајем маште у разним стварима препознају облици, фигуре или чак читаве сцене. Тако ће се десити да особа препозна неки облик у облацима, мрљама итд. Сазвежђа су такође добар пример пареидолија. Слична се ствар дешава и код „гледања” у талог кафе у сврху прорицања будућности.
Илузије се срећу код психички здравих особа, али и код особа са акутним, интоксикационим стањима, код људи који су под стресом и код психотичних пацијената.[2]