Презент (од лат. — „садашњи”) или садашње време је просто и лично глаголско време који означава радњу, стање или збивање који се одвијају у садашњости.

Презент у српском језику

Грађење

Гради се од презентске основе, која се добија одбијањем личног наставка -мо у 1. лицу множине презента, и следећих наставака:

Више информација Лице, Једнина ...
Лице Једнина Множина
1. -м/-у -мо
2. -те
3. - (нема наставка у овом лицу) -ју/-у/-е
Затвори

Прво лице презента наводи се уз инфинитив у већини речника. Треба обратити пажњу на глаголе "хтети" и "моћи", који, у првом лицу једнине презента, уместо наставка имају наставак , "хоћу" и "могу“.

Што се тиче трећег лица множине, правила су следећа:

  • Ако се 1. лице једнине завршава на -им, наставак 3. лица множине је и додаје се на окрњену основу (без завршног ), нпр. видим - виде, држим - држе, мислим - мисле. Изузетак су глаголи врети и зрети, који у трећем лицу множине презента уместо наставка имају наставак : врим - вру и зрим - зру.
  • Ако се 1. лице једнине завршава на -ем, наставак 3. лица множине је и додаје се на окрњену основу (без завршног ), нпр. кажем - кажу, паднем - падну, пијем - пију, тресем - тресу, тонем - тону, купујем - купују. Изузетак су глаголи наведени у следећем правилу, као што је глагол хтети, који у трећем лицу множине презента уместо наставка има наставак : хоћу (према хоћеш) - хоће.
  • Ако се 1. лице једнине завршава на -ам, наставак 3. лица множине је -ју, нпр. дам - дају, читам - читају, певам - певају, причам - причају. Изузетак су малобројни глаголи као што су смем - смеју, умем - умеју, разумем - разумеју, успем - успеју. Код ових глагола не долази до скраћивања презентске основе.

Код глагола чији се инфинитив завршава на -ћи (односно 1. лице једнине презента на -чем) основа се у 3. лицу множине разликује од основе у осталим лицима: пећи - печем - пеку, вући - вучем - вуку, тући - тучем - туку. До ове појаве долази зато што се, за разлику од осталих лица, у 3. лицу множине не врши палатализација.

У следећој табели дат је пример презента глагола „радити“ (презентска основа: ради):

Више информација Лице, Једнина ...
Лице Једнина Множина
1. радим радимо
2. радиш радите
3. ради раде
Затвори

Употреба

Право значење презента имају глаголи несвршеног вида који обележавају радњу која се врши:

  • у тренутку говора:
Шетам по парку.
  • стално, све време:
Дунав протиче кроз Нови Сад.


Презент може да има и нека друга значења (када се могу употребити и глаголи свршеног вида), а то су:

  • Приповедачки (историјски) презент употребљава се за живописно приповедање прошлости:
Вратим се кући, узмем кишобран и одем у школу.
Године 1927. Аљехин побеђује Капабланку и постаје светски првак у шаху.
  • Релативни презент означава прошлу радњу у зависној реченици истовремену са прошлом радњом у главној реченици:
Рекла ми је да има много новца.
  • Презент за будућност праћен одредбом за време може означавати радњу у будућности:
Сутра путујемо на море.
  • Презент у значењу футура другог као и футур други, означава радњу истовремену са неком радњом у будућности:
Они ће играти танго док не падну од умора (футур II: Они ће играти танго док не буду пали од умора)
  • Квалификативни презент означава радње које се врше по неком природном реду, по обичају или навици, односно које се понављају:
После зиме долази пролеће.
  • Пословични презент се употребљава у пословицама:
Зрела крушка сама падне.
  • Презент са модалним значењем означава став говорног лица према још неоствареној радњи:
Умирем од жеђи.

Литература

  • Gramatika srpskog jezika, Ivan Klajn, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005, pp. 115-116, 120-121

Види још

Wikiwand in your browser!

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.

Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.