Позивање на ауторитет

Позивање на ауторитет (лат. - аргумент из ауторитета) је логичка грешка која настаје када се закључак сматра валидним само зато што га подржава неки ауторитет. Додатани проблеми ове логичке грешке је да ли се заправо ради о правом ауторитету или да ли постоје други ауторитети који имају супротно мишљење. Али, главни проблем код ове грешке је то што ниједна тврдња није тачна само зато што ју је изнео неко ко има ауторитет. И ауторитети морају изнети доказе за оно што говоре, јер ауторитет нимало не утиче на тачност неке тврдње.

Код грешке није проблем што тврдњу износи ауторитет, напротив, то је добро. Не треба одбацити мишљење ауторитета са искуством зато што га он заступа, већ је само потребно анализирати доказе које износи ауторитет.

Примери

• Доктор Семир Османагић тврди да је Високо заправо пирамида и то је тачно.

Овде се ради о лажном ауторитету, јер је Османагић докторирао социологију, а не археологију. Али, није проблем његово неадекватно школовање, већ то што нема доказа да се ради о пирамиди.

• Марко је завршио Биолошки факултет и мисли да се еволуција није дешавала нити се тренутно дешава.

Питање је где је Марко студирао, јер се биологија као наука заснива на томе да постоји еволуција, а има невероватна количина доказа да се она десила и да се дешава. Могло би се рећи да Марко има право да мисли да се еволуција није десила, али то је логичка грешка право на мишљење

Литература

• Стојадиновић, Предраг (2014). 50 Логичких грешака за које треба да знате. Смедерево: Хеликс. стр. 36—37. ISBN 978-86-86059-45-1.