Тимотеј II Елур
From Wikipedia, the free encyclopedia
Патријарх Тимотeј II Александријски (умро 477.), такође познат као Αιλουρος (од грчког мачка због његове ситне грађе или у овом случају вероватно „ласица“[1]), успео је два пута да потисне халкидонске александријске патријархе. Изабран је после смрти у егзилу Диоскопа Александријског 454. од стране миафизитских опонената Четвртог васељенског сабора и одмах је отишао у илегалу. Након што је Протерије Александријски постављен на место патријарха после савета, убијен на Тимотејев подстрек у крстионици током Ускрса.[2] Тимотеј се враћа у Александрију као патријарх.
Тимотеј II Александријски | |
---|---|
Место рођења | Египат |
Датум смрти | 31. јули 477. |
Место смрти | Александрија, Египат |
Народност | Египћанин |
Понтификат | 457 — 31. јули 477. |
Претходник | Протерије Александријски |
Наследник | Патријарх Петар III Александријски |
Године 460, цар га је протерано из Александрије и поставио халкидонца Тимотеја III за патријарха. Устанак 475. године вратио је Тимотеја II у Александрију, где је био на месту патријарха све до смрти.