Партизански одреди или Народноослободилачки партизански (НОП) одреди Југославије (НОПОЈ) су били војно-територијалне формације које су чиниле почетни облик оружаних снага Народноослободилачког покрета. После стварања Народноослободилачке војске Југославије, новембра 1942. године, и даље су задржани као облик војне формације. Њихова основна снага је била у територијалном деловању, за разлику од бригада, које су биле покретне војне формације.
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Први партизански одреди формирани су, претежно, из ударних и борбених група формираних у јуну 1941. године. Први партизнаски одред формиран у Југославији био је Сисачки НОП одред, формиран 22. јуна 1941. године, у околини Сиска. Зависно од услова стварања, бројно стање одреда је било различито у разним крејевима Југославије. У Србији, Црној Гори, Лици, Банији, Кордуну и Босанској крајини, поједини Одреди су израсли у војне јединице од преко 1.000 бораца. У Горском котару и Хрватском приморју формирани су партизански логори, а у Далмацији неколико већих одреда. У Словенији су најпре биле формиране партизанске чете, јачине од 20 до 30 бораца.
Језгро партизанских одреда чинили су чланови КПЈ, СКОЈ-а, као и њихови симпатизери, а попоуњавани су по принципу добровољности. За борце партизанских одреда усвојен је јединствен назив — партизан. Борци су у почетку углавном били наоружани оружјем бивше Југословенске војске, које је сакупљано после њене капитуације и у време припрема устанка, а касније је оружје заробљавано од непријатеља.
Одреди су били органозовани по територијалном принципу и дејствовали су под командом Штабова НОП одреда, на челу са командантом и политичким комесаром. На саветовању у Столицма, 26. септембра 1941. године, Главни штаб НОП одреда Југославије је јасно утврдио организацију одреда и од тада су Штаб одреда чинили: командант, политички комесар и њихови заменици. Одреди су се састојали из 3-4 батаљона, а батаљони од 3-4 чете.
Партизански одреди примењивали су тактику партизанског ратовања. Офанзивошћу и масовним нападима они су већ у првим месецима оружане борбе успели да створе пространу ослобођену територију. Често су дејствовали из заседа и изводили препаде, најчешће ноћу. После извршеног задатка брзо си ишчезавали са места акције. У градовима су организовали и изводили разноврсне акције: саботаже, диверзије, нападе на припаднике окупатора, рушили комуникације, палили општинске архиве и др.
Прерастањем оружаног устанка у општенародни рат, настала је потреба за вишим облицима организовања војних јединица, које неће бити везане за одређену територију и које ће имати мобилност. Искуства из Прве непријатељске офанзиве, су убрзала рад на стварању таквих јединица. Крајем 1941. почело се са формирањем бригада, а крајем 1942. године дивизија и корпуса. Многи партизански одреди су чинили основу за формирање тих јединица. Партизански одреди, који су деловали на одређеним подручјима, су и даље остали снажан фактор оружане борбе.
Током Народноослободилачког рата формирано је око 250 партизанских одреда.
Литература
- Vojna enciklopedija tom . Beograd. 1974. 72965895
- Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945. tom . Beograd—Ljubljana: Narodna knjiga—Partizanska knjiga. 1980. 49300743
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.