Парадигме програмирања
категорију програмских језика према томе коју методологију пројектовања и имплементације програма подржавају њихове карактеристике / From Wikipedia, the free encyclopedia
Парадигме програмирања је основни стил програмирања, служећи као начин прављења структуре и елемената рачунарских програма. Могућности и стилови разних програмских језика су дефинисани од стране њихових подржаних програмских парадигми; неки програмски језици су дизајнирани да прате само једну парадигму, док други подржавају вишеструке парадигме.
Парадигме програмирања које су често разликоване укључују императивно, декларативно, функционално, објектно-оргјентисано, процедурално, логичко и симболичко програмирање.[1][2][3] Са различитим парадигмама, програми могу бити виђени и уграђени на различите начине; на пример, у објектно-оријентисаном програмирању, програм је скуп објеката који интерагују у експлицитно дефинисаним начинима, док у декларативном програмирању рачунару је само речено шта је проблем, али не и како га решити.