Олштин
From Wikipedia, the free encyclopedia
From Wikipedia, the free encyclopedia
Олштин (пољ. , ) град је у североисточној Пољској. Главни је град Варминско-мазурског војводства. У граду је 2008. живело 175.843 људи.
Олштин | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Пољска |
Војводство | Војводство варминско-мазурско |
Становништво | |
Становништво | |
— 2012. | 174.641 |
— густина | 1.977,14 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 53° 47′ 00″ С; 20° 30′ 00″ И |
Временска зона | (), лети () |
Апс. висина | 87,7-154,4 m |
Површина | 88,33 km2 |
Поштански број | 10-001–11-041 |
Позивни број | (+48) 89 |
Регистарска ознака | NO |
Веб-сајт | |
http://www.olsztyn.eu/ |
Град се налази на прузи Варшава-Калињинград. У околини града постоји петнаестак језера, што је значајна туристичка атракција.
Олштин је настао као тврђава тевтонских витезова изграђена у периоду 1346—1353. По реци Але (пољско име Лина) добила је име Аленштајн. Област је припадала Краљевској Пруској са немачким становништвом (углавном протестанти) и под протекторатом пољског краља. Никола Коперник је овде био економ тврђаве између 1516. и 1521. Град је погодила шведска инвазија у другој половини 17. века и колера 1710. Пруско краљевство је присвојило ово место 1772. Тада је оно имало свега 1.772 становника. Од уједињења Немачке 1871. Аленштајн је био у провинцији Источна Пруска. После Првог светског рата, на плебисциту 1920. 97,8% становништва је гласало да остану у Немачкој. Град је освојила и уништила Црвена армија 22. јануара 1945. Од јануара до августа исте године протерано је све немачко становништво, а ту су се населиле пољске избеглице са истока. Град је променио име у Олштин.
Олштин се налази у североисточном делу Пољске у регији познатој као „Хиљаду језера“.
Град се налази у региону језера, шуме и равнице. Постоји 15 језера унутар административних граница града (13 површине веће од 1 ха). Укупна површина језера у Олштину је око 725 ha, што чини 8,25% од укупне површине града.
Р. бр. | Назив језера | Површина [ха] | Дубина максимална [м] |
---|---|---|---|
1. | Ukiel (Krzywe) | 412 | 43 |
2. | Kortowskie | 89,7 | 17,2 |
3. | Track (Trackie) | 52,8 | 4,6 |
4. | Сканда | 51,5 | 12 |
5. | Redykajny | 29,9 | 20,6 |
6. | Długie | 26,8 | 17,2 |
7. | Sukiel (Czarne) | 20,8 | 25 |
8. | Tyrsko (Gutkowskie, Zbzikowe, Żbik) | 18,6 | 30,6 |
9. | Стари Двор | 6,0 | 23,3 |
10. | Siginek (Kopytko, Podkówka, Styginek) | 6,0 | нема података |
11. | Czarne | ok. 1,3 | нема података |
12. | Żbik | ok. 1,2 | нема података |
13. | Pereszkowo (Pyszkowo) | ok. 1,2 | нема података |
14. | Мумел | ok. 0,3 | ok. 2,5 |
15. | Modrzewiowe | 0,25 | нема података |
Легенда | |
---|---|
језеро површине веће од 1 ха | |
језеро површине мање од 1 ха |
Олштин је подељена у 23 округа, који имају чланове локалнуе управе. Они су најнижи ниво локалне власти.
Округ | Број становника | Површина | Густина насељености |
---|---|---|---|
Brzeziny | 1,456 | 2.25 km² | 647.1/km² |
Dajtki | 5,863 | 7.5 km² | 781.7/km² |
Generałów | 6,500 | no data | no data |
Grunwaldzkie | 6,027 | 1.46 km² | 4.128,1/km² |
Gutkowo | 2,256 | 7.2 km² | 313.3/km² |
Jaroty | 29,046 | 4.82 km² | 6.026,1/km² |
Kętrzyńskiego | 7,621 | 4.83 km² | 1.577,8/km² |
Корморан | 16,166 | 1.1 km² | 14.696,4/km² |
Kortowo | 1,131 | 4.22 km² | 268/km² |
Kościuszki | 6,704 | 1.18 km² | 5.681,4/km² |
Likusy | 2,286 | 2.1 km² | 1.088,6/km² |
Mazurskie | 4,615 | 5.98 km² | 771.7/km² |
Nad Jeziorem Długim | 2,408 | 4.23 km² | 569.3/km² |
Nagórki | 12,538 | 1.69 km² | 7.418,9/km² |
Pieczewo | 10,918 | 2.24 km² | 4.874,1/km² |
Podgrodzie | 11,080 | 1.35 km² | 8.207,4/km² |
Podleśna | 10,414 | 9.93 km² | 1.048,7/km² |
Pojezierze | 13,001 | 2.39 km² | 5.439,7/km² |
Redykajny | 1,555 | 6.1 km² | 254.9/km² |
Śródmieście | 3,448 | 0.58 km² | 5.944,8/km² |
Wojska Polskiego | 6,759 | 5.03 km² | 1.343,7/km² |
Zatorze | 6,988 | 0.45 km² | 15.528,9/km² |
Zielona Górka | 1,015 | 6.44 km² | 157.6/km² |
У Олштину, постоји 17 мањих насеља, без чланова савета локалне управе. Они нису званична административна подела, али су изоловане (на пример, због своје локације) и њихово име често користи од стране локалног становништва: Jakubowo, Karolin, Kolonia Jaroty, Kortowo II, Łupstych, Mleczna, Niedźwiedź, Piękna Góra, Podlesie, Pozorty, Skarbówka Poszmanówka, Słoneczny Stok, Stare Kieźliny, Stare Miasto, Stare Zalbki, Стари Двор, Track, Zacisze, Tęczowy Las.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.