![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/16/Nada_Dimi%25C4%2587.jpg/640px-Nada_Dimi%25C4%2587.jpg&w=640&q=50)
Нада Димић
комунистичка револуционарка, партизанка и народни херој Југославије (1923–1942) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Нада Димић (Дивосело, код Госпића, 6. септембар 1923 — Стара Градишка, 23. март 1942) била је револуционарка, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
нада димић | |
---|---|
![]() Нада Димић | |
Датум рођења | (1923-09-06)6. септембар 1923. |
Место рођења | Дивосело, код Госпића, Краљевина СХС |
Датум смрти | 23. март 1942.(1942-03-23) (18 год.) |
Место смрти | Логор Стара Градишка, Краљевина Југославија (дејуре) НДХ (дефакто) |
Професија | радница |
Члан СКОЈ од | 1938. |
Члан КПЈ од | 1940. |
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
Народни херој од | 5. јула 1951. |
Школовање је започела у Госпићу, а потом је прешла у Земун, где је као ученица Трговачке академије, 1938. године постала чланица Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Била је веома активна у борби револуционарне омладине Београда и учесница омладинских и радничких демонстрација током 1939. и 1940. године. Након једног литерарног рада, у коме је писала против управе школе, била је ухапшена и потом избачена из исте, са забраном уписа у све средње школе у Југославији.
Након напуштања школе, иако млада девојка, посветила се револуционарном раду у Земуну и била примљена у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Крајем 1940. године је прешла у Сисак, где је наставила са револуционарним радом. Након окупације Југославије, јуна 1941. године, учествовала је и формирању првог партизанског одреда у Хрватској — Сисачког партизанског одреда, у коме је обављала дужност курира. Радила је и у техници Окружног комитета КПХ за Сисак. Крајем јула 1941. године, преобучена у мушко одело, отишла је у Сисак, како би успоставила прекинуту везу између Одреда и партијске организације у граду, али је том приликом била ухапшена.
Приликом транспорта у Загреб, успела је да попије дотурене медикаменте и отрује се, па је била пребачена у болницу. Уз помоћ загребачке партијске организације и лекара, који су били симпатизери партизана, успела је да побегне из болнице и пребаци се на Петрову гору, септембра 1941. године. Ту је добила задатак да пређе на илегални рад у окупирани Карловац. Била је најпре у Окружном комитету СКОЈ-а, а потом Окружном комитету КПХ за Карловац. Ту је сарађивала са познатим револуционарима и члановима ЦК КП Хрватске — Јосипом Крашом и Иваном Маринковићем.
Учествовала је у многим партизанским акцијама, а посебну улогу је имала на одржавању партијских веза Карловца са партијским руководством у Загребу и партизана на Петровој гори. Значајну улогу је имала у организацији упада партизана у Карловац, новембра 1941. у покушају да из болнице ослободе ухапшеног Маријана Чавића. Ухапшена је 3. децембра 1941. године у Карловцу и том приликом је убила једног агента, а другог ранила. Била је најпре затворена у Карловцу, а потом је пребачена у Загреб, у злогласни затвор на Савској цести. Током истраге била је страховито мучена, али ништа није хтела признати, чак ни своје право име, па је свуда вођена под именом „Анкица Винек”, што јој је било илегално име. Такође, током илегалног рада у Сиску и Карловцу, Нада се служила илегалним надимцима — Жута и Милка.
Измучена и болесна, фебруара 1942. године је била пребачена у логор Стара Градишка, где је од последица пегавог тифуса умрла 21. марта 1942. године.
За народног хероја је проглашена 5. јула 1951. године.