Музички инструмент
From Wikipedia, the free encyclopedia
Музички инструменти су справе на којима се изводе музичка дела. Они који се данас употребљавају у уметничкој музици деле се на три главне групе: жичане, дувачке и ударачке (удараљке). Жичани, према начину произвођења тона, деле се на: гудачке (виолина, виола, виолончело, контрабас) и окидачке (харфа, клавсен, гитара, мандолина, лаута и др). Дувачки се деле на: дрвене (пиколо, флаута, кларинет, обоа, фагот и др.) и лимене (хорна, труба, тромбон, туба и др).
Ударачки могу бити одређене висине звука (тимпан, ксилофон, металофон, звончићи, звона и др.) или неодређене висине звука (велики бубањ, добош, чинеле, там-там, гонг и др.) Специјалним комбинованим врстама припадају клавир, оргуље, чембало, хармонијум и др. Механички инструменти репродукују музичко дело без непосредног учешћа уметника-извођача; обично су то справе које се стављају у покрет било механичким путем, било електричним погоном (вергл, пиавола, музичка кутија, грамофон, оркестрион и др).