Мудрост гомиле
From Wikipedia, the free encyclopedia
Мудрост гомиле која је заснована на теорије о мудрости масе, чији је аутор Џејмс Суровјецки, претпоставља да група доноси паметније одлуке од појединаца, чак и ако су ти појединци стручњаци за дату област. По овој теорији велика група прикупља боље одговоре на питања, која укључују процену количине, општег светско знања и често се сматра бољим одговором, од одговора неког појединца у групи. Међутим, потребно је у том смислу задовољити неколико важних критеријума који се односе на разноврсност избора, когнитивну независност појединца и децентрализацију.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7a/Crowd-Ideas-300x199.jpg/220px-Crowd-Ideas-300x199.jpg)
Постоје, међутим, и бројни примери у којима група постиже лошије резултате од појединаца приликом делиберације или западања у каскаде, тако да остаје главно питање да ли више људи више зна или је чешће један човек вреднији од хиљада других. Односно може се поставити питање која је граница применљивости овог открића, јер су истраживање показала да је гомила добра када самостално и по сопственом мишљењу даје процене без спољних импликација и када су у питању проблеми који укључују оптимизацију. Дакле, процена неке величине за коју ми имамо осећај. Али када је реч о решавању проблема који укључују иновације и креативност, тада је гомила најчешће тотално неуспешна.