Механичка енергија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Механичка енергија је збир потенцијалне и кинетичке енергије. То је енергија повезана са кретањем и позицијом објекта. Принцип претварања механичке енергије тврди да изолирани систем који је само субјекат конзервативним снагама има константну механичку енергију. Ако је објекат помјеран у супротном правцу од конзервативне нето силе, потенцијална енергија ће се повећати и ако је убрзање (не брзина) објекта измијењена, кинетичка енергија објекта се такођер измијени. У свим стварним системима, ипак, неконзервативне силе, као што су силе трења, бит ће присутне, али су често незнатне вриједности па се узима да је механичка енергија константна. У еластичним колизијама, механичка енергија се конзервира али у нееластичним колизијама, нешто механичке енергије се претвара у топлоту. Једнакост између изгубљене механичке енергије (дисипација) и повећања температуре открио је научник Џејмс Прескот Џул.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4e/Orbital_motion.gif/220px-Orbital_motion.gif)
Већина модерних уређаја, као што је електромотор или парна машина, користе се данас да претворе механичку енергију у остале облике енергије, нпр. електрична енергија, или да претворе остале облике енергије, попут топлоте, у механичку енергију.