Марија Комнин (ћерка цара Алексија I)

Марија Комнина (грч. Μαρια Κομνηνη; 19. септембар 1085 — после 1136) била је друга ћерка византијског цара Алексија I Комнина. У почетку је била верена за Григорија Гавру, али касније се удала за Нићифора Катакалона.

Живот

Марија Комнина је рођена у петак, 19. септембра 1085. године, као друга ћерка и друго дете византијског цара Алексија I Комнина (1081–1118) и царице Ирине Дука.^{[тражи се извор]}. Као ћерка владајућег цара, носила је титулу порфирогените („пурпурнорођена“).^{[тражи се извор]}

Године 1094. била је верена за Григорија Гавру, сина дукса Халдије Теодора Гавра.^{[тражи се извор]} Након што је Григорије покушао да побегне из палате и побегне код оца, ухапшен је, а веридба је поништена.^{[тражи се извор]}

На крају, 1099/1100 Марија се удала за Нићифора Катакалона, сина Константина Еуфорвена Катакалона, једног од Алексијевих најистакнутијих и најпоузданијих генерала.^{[тражи се извор]} Том приликом Нићифор Катакалон је добио титулу паниперсеваста.^{[тражи се извор]} Заједно са мајком и сестрама, Марија је 1118. присуствовала последњим тренуцима живота свог оца.^{[тражи се извор]}

Њен муж је такође умро млад, негде између 1118. и 1130. године.^{[тражи се извор]} Марија и Нићифор су имали више деце, али су само два сина, Алексије Комнин и Андроник, познати по имену, који су били на високим положајима касније у веку.^{[тражи се извор]} Други син, Јован, познат је само по његовом спомену у типику манастира Христа Филантропа.^{[тражи се извор]}

Брачни пар је имао и непознат број ћерки (најмање три према Варзосу), јер се њихово постојање помиње у типику манастира Кехаритомена.^{[тражи се извор]} Овај манастир је основала царица Ирена Дукина, која је првобитно одредила да је њена млађа ћерка Евдокија наследи као заштитница; након што је Евдокија умрла (око  1130), Ирина је изабрала своју најстарију ћерку, научника, лекара, администратора болнице и историчарку Ану Комнину, са Маријом после ње.^{[тражи се извор]} Датум Маријине смрти није познат, осим што се догодила после 1136. године, када су умрли чланови царске породице пописани у типику манастира Пантократор.^{[тражи се извор]}

У својој Алексијади, њена старија сестра Ана Комнин говори са великом љубављу и хвали њене врлине, посебно о њеним поступцима током последњих дана њиховог оца.^{[тражи се извор]}

Референце

Литература

• Kazhdan, Alexander, ур. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504652-8.
• Kouroupou, Matoula; Vannier, Jean-François (2005). „Commémoraisons des Comnènes dans le typikon liturgique du monastère du Christ Philanthrope (Ms. Panaghia Kamariotissa 29)”. Revue des Études Byzantines. 63: 41—69. doi:10.3406/rebyz.2005.2305.
• Skoulatos, Basile (1980). Les personnages byzantins de l'Alexiade: Analyse prosopographique et synthèse [The Byzantine Personalities of the Alexiad: Prosopographical Analysis and Synthesis] (in French). Louvain-la-Neuve and Louvain: Bureau du Recueil Collège Érasme and Éditions Nauwelaerts. OCLC 8468871
• Varzos, Konstantinos (1984). Η Γενεαλογία των Κομνηνών [The Genealogy of the Komnenoi] (PDF) (на језику: Greek). A. Thessaloniki: Centre for Byzantine Studies, University of Thessaloniki. OCLC 834784634. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 01. 2021. г. Приступљено 28. 06. 2023.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)