Мао Цедунг
оснивач и 1. вођа НР Кине (1949—76) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Мао Цедунг, раније Мао Це Тунг (упрош: 毛澤東; трад: 毛泽东; пин: Máo Zédōng изговор (помоћ·инфо)) (26. децембар 1893 — Пекинг, 9. септембар 1976) био је кинески политичар, вођа Комунистичке партије Кине у победи над Куоминтангом у Кинеском грађанском рату и вођа Народне Републике Кине од њеног оснивања 1949. па све до његове смрти 1976. године. Мао Цедунг сматра се једном од најзначајнијих личности у модерној историји,[2] а часопис Тајм уврстио га је међу 100 најзначајнијих личности 20. века.[3] Његове теорије, војне стратегије, и политичка становишта су колективно познати као маоизам.
Мао Цедунг | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Датум рођења | (1893-12-26)26. децембар 1893. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Место рођења | Шаошан, Хунан, Династија Ћинг | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Датум смрти | 9. септембар 1976.(1976-09-09) (82 год.) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Место смрти | Пекинг, Кина | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Религија | Атеиста | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Професија | политичар | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Супружник | Луо Јишју (1907—1910) Јанг Кајхуеј (1910—1920) Хе Циџен (1930—1937) Ђанг Ћинг (1939—1976) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Политичка странка | Комунистичка партија Кине | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Потпис |
Мао Цедунг је био син богатог фармера из Шаошана, Хунан. Мао је прихватио кинеско националистичко и антиимперијалистичко гледиште рано у свом животу, и био је под посебним утицајем догађаја Синхајске револуције из 1911. и покрета 4. маја из 1919. Мао је прихватио марксизам–лењинизам док је радио на Пекиншком универзитету и постао је оснивачки члан Комунистичке партије Кине (КПК), чије активности су довеле до Устанка јесење жетве 1927. године. Током Кинеског грађанског рата између Куоминтанга (КМТ) и КПК, Мао је помогао у оснивању Кинеске црвене армије радника и сељака, предводио је радикалне земљишне одлуке Ђангси совјета и на крају је постао вођа КПК током Дугог марша. Мада је КПК привремено ушла у коалицију са КМТ у оквиру Другог уједињеног фронта током Другог кинеско-јапанског рата (1937–1945), након предаје Јапана Кинески грађански рат је настављен и 1949 Маове снаге су поразиле националисте који су се повукли на Тајван.
Дана 1. октобра 1949, Мао Цедунг је прогласио оснивање Народне Републике Кине (PRC), једнопартијске државе коју контролише КПК. У наредним годинама Мао је учврстио своју контролу путем аграрних реформи, психолошке победе у Корејском рату, и путем кампања против земљопоседника, људи које је он називао „контрареволуционарима”, и другим умишљеним непријатељима државе. Године 1957 он је покренуо кампању познату под називом Велики скок напред која је имала за циљ да брзо трансформише кинеску економију из аграрне у индустријску. Та кампања је довела до најсмртоносније глади у историји и смрти више од 45 милиона Кинеза између 1958 и 1962. Године 1966, он је иницирао Културну револуцију, програм с циљем уклањања „контрареволуционарних” елемената кинеског друштва који је трајао 10 година и који је био оличен насилном класном борбом, распрострањеним уништавањем културних артефаката и невиђеним уздизањем Маовог култа личности, што се званично сматра „озбиљним ударцем” за НРК.[4] Године 1972, Мао је поздравио америчког председника Ричарда Никсона у Пекингу, чиме је сигнализиран почетак политике отварања Кине, која је даље развијена током владавине Денг Сјаопинга (1978–1989). Мао је претрпео низ срчаних напада 1976. године и умро је у својој 82. године 9. септембра. Њега је наследио на позицији врховног вође председник Хуа Гуофенг (1976–1978), који је брзо био удаљен и замењен Денгом.
Контроверзна фигура, Мао Цедунг се сматра једним од најважнијих особа у модерној светској историји,[5] а исто тако је познат као теоретичар, војни стратег, песник и визионар.[6] Његови поборници га сматрају заслужним за елиминацију империјализма у Кини,[7] модернизацију нације и изградњу у светску силу, промовисање статуса жена, побољшање образовања и здравствене заштите, као и за увећање очекиваног трајања живота, пошто је кинеска популација порасла са око 550 милиона на преко 900 милиона под његовим вођством.[8][9] Насупрот томе, његов аутократски тоталитаристички режим био је изузетно осуђиван због спровођења масовних репресија и уништавања верских и културних артефаката и локација, који је путем произвољних погубљења, чистки и присилног рада узроковао по проценама 40 до 70 милиона смртних случајева, по чему се његов мандат рангира као период са највећом заступљеношћу прекомерне смртности у људској историји.[10][11]