![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/80/Manastir_%25C4%2590ur%25C4%2591rvi_stupovi_-_Monastery_The_Tracts_of_Saint_George.jpg/640px-Manastir_%25C4%2590ur%25C4%2591rvi_stupovi_-_Monastery_The_Tracts_of_Saint_George.jpg&w=640&q=50)
Манастир Ђурђеви ступови
објекат и непокретно културно добро у Рашком управном округу, Србија / From Wikipedia, the free encyclopedia
Ђурђеви ступови су манастир Српске православне цркве, посвећен Светом Ђорђу који се налази на брду изнад Новог Пазара, у Старом Расу. Ђурђеви ступови су један од најстаријих српских манастира.[1] Манастир је подигао велики жупан Стефан Немања у првим годинама после ступања на престо великог жупана (изградња је завршена 1171. године)[1], а црква је осликана око 1175. године[1]. Ктиторски натпис Стефана Немање у Ђурђевим Ступовима из 1170/1171. године је један од ретких споменика тога доба који је датиран, а представља важно сведочанство о почецима српске писмености. Манастир је уврштен у Светску културну баштину и под заштитом је УНЕСКО-а[1]. Манастир постоји већ преко 845 година, а од тога је 300 година у рушевинама и 40 година се обнавља. Данас је манастир великим делом обновљен[1]. У манастиру живе 4 монаха и 2 искушеника.
Манастир Ђурђеви ступови | |
---|---|
![]() | |
Светска баштина Унеска | |
Званично име | Стари Рас и Сопоћани |
Место | Нови Пазар, Србија ![]() |
Координате | 43° 09′ 56″ С; 20° 29′ 38″ И |
Површина | 112 ha (12.100.000 sq ft) |
Критеријум | Културна: i, iii |
Референца | 96 |
Упис | 1979. (3. седница) |
Веб-сајт |
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e2/%C4%90ur%C4%91evi_Stupovi_kod_Novog_Pazara.jpg/640px-%C4%90ur%C4%91evi_Stupovi_kod_Novog_Pazara.jpg)
О посебном значају манастира, поред старих биографских текстова, говори и изузетан положај манастира подигнутог на самом врху истакнутог узвишења, као и особена архитектура цркве Светог Ђорђа са две куле-столпа/ступа који су дали каснији назив и цркви и манастиру – Ђурђеви ступови. Слично архитектонско решење, прилично необично за православне цркве Балкана, има још само доста мања Богородичина црква у Доњој Каменици, у којој су, међутим, оба предња торња сачувана.
Ступ – представља пространији комад обрадивог земљишта у поседу владара, властеле, или црквених институција, који су га непосредно искоришћавали. Зато се може рећи да су ступови били део властелинске резерве, обрађиван бесплатним радом зависног становништва.[тражи се извор]