Луј де Број
From Wikipedia, the free encyclopedia
Луј де Број или Луј- Виктор-Пјер-Ремон, 7. војвода де Број (фр. ; 15. август 1892 — 19. март 1987) био је француски физичар. Предавао на Сорбони од 1932. Године 1923. први изнео замисао да, на нивоу атома, честице материје у кретању, нпр електрони, осим честичних својстава имају и таласна својства. На темељу аналогије са светлошћу постулирао је де Брољеву релацију: "честици с импулсом p придружена је таласна дужина λ, која је обрнуто пропорционална импулсу p, а коефицијент пропорционалности је Планкова константа h:
![]() | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Луј де Број | |
---|---|
![]() Луј Виктор де Број (1892–1987) | |
Место рођења | Дјеп, Француска |
Датум смрти | 19. март 1987.(1987-03-19) (94 год.) |
Место смрти | Париз, Француска |
Образовање | Универзитет Сорбона |
Поље | физика |
Институција | Сорбона Париски универзитет |
Ученици | Жан-Пјер Вижје |
Ментори | Пол Ланжвен |
Познат по | таласна природа електрона |
Награде | ![]() Награда Калинга (1952) |
Та се величина назива де Брољева таласна дужина. Де Брољев предлог да електрон у кретању има таласна својства пружила је могућност да се објасни зашто су у атому могућа само нека кретања електрона. Де Брољеву докторску дисертацију о таласима материје уочио је Ајнштајн, који је прихватио ту замисао, а Шредингер је поставио диференцијалну једначину за таласе придружене честицама, која је после постала основна једначина кретања у квантној физици. Године 1927. Девисон и Гермер доказали су експериментом да сноп електрона заиста показује скретање или дифракцију својствену таласима чија таласна дужина одговара де Брољевој релацији. Луј де Број је 1929. добио Нобелову награду за физику за откриће дуалне природе електрона. Био је члан и повремени секретар Француске академије наука.