Либерец

Либерец
чеш.
Либерец; чеш.
	Поглед на стари део Либереца
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Чешка
Крај	Либеречки крај
Становништво
Становништво	‍
—	105.240
— густина	991,89 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	50° 45′ 52″ С; 15° 02′ 49″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	374 m
Површина	106,10 km2
	Либерец Либерец на карти Чешке
Остали подаци
Градоначелник	Јиржи Китнер
Веб-сајт
	www.liberec.cz

Либерец (чеш. Liberec, нем.: Reichenberg) је шести по величини град у Чешкој Републици, и главни је град Либеречког краја, у оквиру којег је седиште засебног округа Либерец.

Кратке чињенице Либерец чеш., Административни подаци ...

Затвори

Либерец је некада био познат по веома развијеној текстилној индустрији, па и данас носи надимак "Чешки Манчестер".

Либерец се налази у северном делу Чешке републике, близу државне тромеђе са Немачком и Пољском, и удаљен је од главног града Прага 110 северно. Он је и средиште северне Бохемије.

Рељеф

Либерец се налази на северу Чешко-Моравске висоравни, у долини реке Лужичке Нисе, на надморској висини од приближно 370 m. Изнад града се издиже планина Јештед, која чини западни део планинског венца Крконоша.

Клима

Клима области Либереца је умерено континентална.

Воде

Град Либерец се налази се на реци Лужичкој Ниси, која се улива у реку Одру.

Либерец се у документима први пут помиње 1348. године, када је град насељен немачким становништвом. Немачки карактер град ће задржати све до средине 20. века. Текстилна индустрија у граду почиње 1579. године и од тада је непрекидно важна привредна активност.

Град се нагло развио крајем 19. века, па данас поседује мноштво грађевина из тог раздобља: градску већницу (која је веома налик бечкој), оперу, зграду музеја у новоренесансном стилу историцистичке архитектуре тога доба. У то време становници Либереца су се трудили да парирају Прагу. Насеља изнад града су изграђена у романтичном стилу бāњā средње Европе.

Током 1930-их, овај град са становништвом које су већином чинили етнички Немци, постао је средиште нацистичког покрета Судетских Немаца и, после Минхенског споразума 1938. године постао је главни град Судетске области (нем. Sudetengau) унутар нацистичке Немачке. После Другог светског рата, немачко становништво је протерано на основу Бенешових декрета, а у град су се населили Чеси.