![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ac/Iron_Age_Italy-sr.svg/langsr-640px-Iron_Age_Italy-sr.svg.png&w=640&q=50)
Латини (италско племе)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Латини (лат. ), један од италских народа, настањивали су првобитно релативно ограничену територију јужно од Тибра, по њима названу Лацијум (), која је у историјско време била додатно смањена инвазијом Волска у област између Албанских брда () и Аурунских планина (тзв. или ). Главни су латински центри били Алба Лонга, Тускул (), Лавиниј (), Ардеја (), Тибур (данас Тиволи) и Пренеста (, данас Палестрина), док су волшчански центри били Велитра (данас ), Сигнија (данас ), Кора (данас ), Сатрик (), Анциј () и Анксур (волш. , лат. назив , данас ).
![]() |
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ac/Iron_Age_Italy-sr.svg/320px-Iron_Age_Italy-sr.svg.png)
Историјски значај племена Латина у основи је везан за град Рим, истурену тачку одбране према етрурској области. Испреплетеност легенди о оснивању Рима чини етнографске традиције о Лацијуму веома шароликим и сложеним. Лингвистички показатељи, који почињу с натписима из 7. и 6. века п. н. е., указују на индивидуалност латинског света, различитог од суседне етрурске цивилизације и од источноиталских народа.
Латини су били удружени у савез, чије је седиште било Јупитерово светилиште на Албанским брдима. Њихово је религијско наслеђе опстало у веровањима и култовима римског света. Најстарију латинску културу (9–8. век п. н. е.) карактеришу кремација као начин сахрањивања, што јој је било заједничко са културама Етрурије и северне Италије, те бронзана култура која показује блискост са прото-вилановском културом и са културама тиренске јужне Италије. Етрурска политичка контрола над Лацијумом (вероватно 7–6. век) подударила се с очигледним етрурским културним и уметничким утицајем. Истовремено су с југа продирали елементи грчке културе, почевши од алфабета.
Северно од Лацијума живела су племена етнички сродна Латинима, са главним центрима у Капени () и Фалерију (, одакле потиче име Фалишћани = данас ). Њихова се политичка и културна историја стапа с етрурском. Фалишћански дијалект, познат с натписа, био је првобитно латински, али је контаминиран и модификован источноиталским и етрурским елементима.
Име Латини и Власи су уској историјској, културолошкој и етимолошкој вези, па је могуће да су ова имена у старини потекла од сточарског сталежа, од речи вол, као што је и италијанско име потекло од речи теле, витело. Волос, словенски бог је заштитник и сточара, а у средњем веку Власи су сточари. Немци и неки словенски народи романске, латинске народе зову још и Власима.