море From Wikipedia, the free encyclopedia
Лабрадорско море (енгл. , фра. , дан. ) представља ивично море Атлантског океана смештено између Лабрадора и Гренланда. На северу је преко 300 км широког Дејвисовог пролаза повезано са Бафиновим заливом.[3] То је маргинално море Атлантика.[4][5]
Настало је у палеоцену, пре неких 60 милиона година услед раздвајања Северноамеричке и Гренландске тектонске плоче. Површина басена је око 841.000 km², а максимална дубина износи 4.316 м.
Лабрадорска депресија настала је у палеоцену, пре 60 милиона година раздвајањем северноамеричке и гренландске плоче. Процес раздвајања ове две масе престао је пре 40 милиона година.[6] Седименти који су се током креде наталожили на дну плитког мора које је раније прекривало подручје налазе се испод континенталног одсека.[6] Почетни период раседања пратиле су вулканске ерупције које су на подручју Дејвисовог пролаза и Бафиновог залива оставиле моћније наслаге базалтних стена.[7]
Према међународној хидрографској организацији, границе Лабрадорског мора су следеће:[8]
На месту прелаза из Атлантског океана Лабрадорско море је веома дубоко (3.400 m (11.155 feet)) и широко (1.000 km (621 miles; 540 nautical miles)). Ка северу његова дубина и ширина се постепено смањује, а најплићи део је према Дејвисовом пролазу (око 700 метара дубине).[2]
Температура воде варира између -1 °C током зиме до 5—6 °C лети. Салинитет је доста низак и износи у просеку око 31‰ до 35‰. Током зимских месеци под ледом је преко 60% морске површине. Морска доба су полудневног типа, а висина плимског таласа је око 4 метра.
Морске струје се овде крећу у смеру супротном од смера казаљке на сату, и почињу хладном источногренландском струјом на истоку[9][10][11][12] која се даље наставља на западногренландску струју која тече дуж западних обала Гренланда и севернијим деловима доноси нешто топлију и сланију воду.[13][14] Бафинова и Лабрадорска струја носе хладнију воду са нижим салинитетом дуж канадских обала, али и бројне ледене брегове које отежавају пловидбу и експлоатацију гаса са морског дна.[15][16] Воде Лабрадорске струје просечно се крећу брзинама 0.3–0.5 м/с (на неким местима и до 1 м/с)[17] док је Бафинова струја нешто спорија и креће се брзином око 0.2 м/с.[18][19][20]
Бројне струје у централним деловима подморја формирају својеврсна „језера морске воде“ која се физички и хемијски разликују од водене масе изнад и испод њих.[21] Салинитет у том „језеру“ је нешто нижи у односу на околне воде и износи 34.84–34.89‰, баш као и температуре (3.3–3,4 °C) док је концентрација кисеоника пак знатно виша. Вода је ту много гушћа (27.76–27.78 mg/цм³) што значи да тоне и не утиче на површинска кретања воде. Због високе хомогености водени вртлози у том подручју су веома ретка појава.
Ово море представља значајан део северноатлантске дубоке воде (NADW) – хладне водене масе која тече на великој дубини дуж западне ивице Северног Атлантика, ширећи се и формирајући највећу водену масу која се може идентификовати у Светском океану.[22] NADW се састоји од три дела различитог порекла и салинитета, а горњи, Лабрадорска морска вода (LSW), формира се у Лабрадорском мору. Овај део се јавља на средњој дубини и има релативно низак салинитет (34,84–34,89 делова на хиљаду), ниску температуру (33—34 °C (91,4—93,2 °F)) и висок садржај кисеоника у поређењу са слојевима изнад и испод њега. LSW такође има релативно ниску вртложност, односно склоност формирању вртлога, од било које друге воде у северном Атлантику која одражава њену високу хомогеност. Он има потенцијалну густину од 27,76–27,78 mg/cm³ у односу на површинске слојеве, што значи да је гушћи, и тако тоне испод површине, остаје хомоген и на њега не утичу површинске флуктуације.[23]
У овим водама живи значајнија популација сеј-китова, оштрокљуних китова ( acutorostrata) и северних док је број белуга јако мали (за разлику од северних вода Бафиновог залива).[24][25] Од осталих морских сисара по бројности значајнија је популација фока.
Воде Лабрадорског мора служе као хранилишта атлантских лососа. Некада веома бројна популација бакалара због прекомерног излова је знатно смањена и доведена на ниво угрожене врсте. Од осталих рибљих врста ту обитавају још Melanogrammus aeglefinus, атлантска харинга, туна, ципали (), јастози, шкампи.[26]
Обале Лабрадора је све до 19. века настањивала ендемска лабрадорска патка која је због претераног лова изумрла.[27] Од копнених животиња ту су лабрадорски вук (),[28] карибу (), лос (Alces alces), мрки медвед (), црвена лисица (), поларна лисица (), ждеравац, амерички кунић (), тетреб (), орао рибар (), гавран (), патке, гуске, јаребице и амерички дивљи фазани.[29]
Вегетацију чине црна () и бела смрека (), патуљаста бреза (), топола, врба (), разне траве оштрице, лишајеви и маховине. Дуж обала расте и лабрадорски чај () од чијег семена су домордачки народи припремали лековити напитак.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.