From Wikipedia, the free encyclopedia
Коприва[1] или велика коприва, жара, пасја купина, коприва обична (лат. ), је вишегодишња, зељаста, једнодома или дводома биљка из породице коприве ().
Коприва | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | |
Дивизија: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Врста: | |
Биномно име | |
Корен је жиличаст. Стабло је усправно, четвртасто, дужине око 1,5 м. Листови су издужено јајасти, тестерасто назубљени и храпави. Смештени су на дршкама. Биљка је прекривена маљама и дводома.[2] Цвет је двополан, зелено-жуте боје, малих димензија, груписан у висеће цвасти.[2] Цвета од јула до септембра. Семе је врло ситно али бројно, и има велики потенцијал клијања и преживљавања неповољних услова.[2]
Расејава се ветром, док се размножава вегетативно или семеном.
Присутна је на свим континентима. Среће се у шумама, ивицама шума, на ливадама, пашњацима, поред путева.
Млади изданци и листови су богати минералима, гвожђем, калцијумом, фосфором, витамином Ц и пигментима, па се користе у исхрани као салата или као додатак различитим јелима. Чај од листова или цветова коприве се користи као диуретик или код реуматских тегоба.[2] Корен се може употребити код проблема са упалом простате или као додатак шампону за јачање косе.[2]
Тинктура од устајале коприве се често користи као инсектицид у вртовима и баштама.[2]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.