Opstipacija ili zatvor je nefiziološko retko pražnjenje stolice koja je promenjenog oblika i konzistencije. Stolica je tvrda, suva (zbog reabsorpcije vode nakon dugog zadržavanja u debelom crevu ) i količinski je ima jako malo. Uzroci opstipacije mogu biti organski i funkcionalni [1][2]
| Opstipacija | |
|---|---|
| Sinonimi | Zatvor |
 | |
| Zatvor kod malog deteta viđen na rendgenskom snimku. Krugovi predstavljaju područja [fekalne materije] (stolica je bela okružena crnim crevnim gasom). | |
| Specijalnosti | gastroenterologija |
| Komplikacije | Hemoroidi, analna fisura, fekalna impakcija |
| Faktori rizika | Hipotiroidizam, dijabetes, Parkinsonova bolest, rak kolona, divertikulitis |
| Frekvencija | 2–30% |
Definicija
Definicija opstipacije ili zatvora nije jednostavna jer se ritam pražnjenja creva razlikuje od osobe do osobe. U najširem smislu opstipacija predstavlja poremećaj tog ritma i otežano pražnjenje creva.[2]
Opstipacija je simptom, a ne bolest. Najčešće se smatra retkim crevnim pokretima, obično manje od 3 stolice nedeljno.[3][4] Međutim, ljudi mogu imati i druge tegobe, uključujući:[5][6]
- Naprezanje sa kretanjem creva
- Prekomerno vreme potrebno za prolazak hrane kroz utrubu
- Bol sa pokretima creva sekundarnim do naprezanja
- Bol u stomaku
- Nadutost trbuha .
- Osećaj nepotpune evakuacije creva.[7]
U nameri da pomogne pacijentu da opiše svoju stolicu, dizajnirana je Bristolska skala izmeta (лат. ) koja klasifikuje ljudski izmet u 7 tipova:[1]
- Tipovi 3 i 4 su normalne stolice.
- Tipovi 1 i 2 mogu predstavljati opstipaciju.
- Tipovi 5, 6 i 7 ukazuju na dijareju (proliv).
Etiologija
Gotovo trećina svetske populacije prema mnogim istraživanjima, u 21. veku ima problem sa neurednom probavom i opstipacijom.[1] Ona nije samo čest pratilac savremenog načina života i ishrane, već može da bude i jedan od znakova oboljenje ili simptom neke bolesti.[8]
Nastaje zbog poremećaja punjenja ili pražnjenja rektuma:[9][10]
- Poremećaji punjenja mogu biti izazvani lezijom zida debelog creva, neadekvatnom ishranom, lekovima (opijati, antiholinergici).
- Poremećaj pražnjenja može biti izazvan lezijom rektuma i anusa, oboljenjima nerava i muskulature rektuma.
Faktori rizika
U faktore rizika koji mogu uticati na pojavu hronične opstipacije ubrajaju se [11][12]
- Nedovoljno unošenje tečnosti i biljnih vlakana
- Smanjena pokretljivost (dnevna neaktivnost)
- Ženski pol
- Životna dob (preko 65 godina starosti)
Tipovi opstipacije
Opstipacija prema vremenu trajanja može biti akutna (povremena ) i hronična (dugotrajna). I dok je akutna opstipacija prolazna pojava, hronična opstipacija najčešće ukazuje na postojanje nekog poremećaja u organizmu koji zahteva medicinsko ispitivanje i odgovarakuće tretman[13].[1]
| Akutna opstipacija | Hronična opstipacija |
|---|---|
|
|
Opstipacija organskog porekla
Organski uzroci opstipacije su:
- mehaničke prepreke u debelom crevu,
- strikture i priraslice nakon upale ili operacije,
- anomalije položaja creva (kolonoptoza),
- divertikuloza
- tumori creva koji sužavaju lumen ili ga komprimiraju creva sa spoljašnje strane.
- Stečeni megakolon (veoma prošireni kolon) koji može biti posledica stenoze rektuma ili sigme. Karkteriše se tvrdokornom opstipacijaom koja je vodeći simptom megakolona.
- Kongenitalni megakolon (Hirschprungova bolest) je urođena anomalija creva uzrokovana nedostatkom ili nerazvijenošću nervnih spletova creva (Auerbachov, Meissnerov pleksus) što ima za poslediicu
izostanak peristaltike u aganglionarnom segmentu ceva. Iznad tog mesta se crevo proširuje i u njemu zadržava sadržaj.
Funkcionalna opstipacija
Funkcionalna opstipacija je spastična opstipacija, a nastaje kao posledica pojačanog delovanja parasimpatikusa. Rezultat je spazam cirkularne muskulature debelog creva, što rezultuje pojačanim crevnim naborima (haustracijama). Stolica je oskudna, okrugla i tvrda s malo sluzi, prećnika kao olovka .
Može biti praćena grčevitim bolovima (kolikama). U donjem desnom ili levom kvadrantu trbuha moguće je napipati valjkaste, bolno osjetljive mase kolon ascendensa, češće kolon descendensa.
Osim vagotonije i psihički uzroci (brige i strahovanja) mogu biti uzrok nastanka ovog tipa opstipacije. Nakon određenog perioda opstipacije može uslediti proliv.
- Funkcionalna opsipavija koja se ne detektuje mehanički
| Vrsta | Karakteristike |
|---|---|
| Opstipaciju sa normalnim tranzitom |
|
| Opstipaciju sa usporenim tranzitom |
|
| Defekacioni poremećaji |
|
- Disinergička defekacija sa IV tipa promena
- tip I kod koga postoji paradoksalni rast rezidualnog analnog pritiska u prisustvu adekvatnog propulzivnog tj. rektalnog pritiska,
- tip II koji podrazumeva paradoksalni rast rezidualnog analnog pritiska bez porasta intrarektalnog pritiska,
- tip III kod koga ne postoji rast u nivou anusa ali postoji nedovoljano smanjenje (manje od 20%) pri čemu je normalan intrarektalni pritisak i
- tip IV kod koga ne postoji dovoljan intrarektalni pritisak uz nedostatak ili inkompletnu redukciju rezidualnog intraanalnog pritiska.
Atonična opstipacija
Atonična opstipacija, je česta pojava kod starijih osoba i u trudnoći. Uzrokovana je oslabljenom inervacijom Auerbachovog pleksusa sa posledično oslabljenim motiliteteom creva.
Proktogena opstipacija
Proktogena opstipacija (dyshezia) je svjsno ili nesvesno zadržavanje stolice u rektumu.
Nastaje zbog suzbijanja ili gašenja refleksa pražnjenja (psihogeni činioci, stid, žurba, način života u nekim profesijama, promena načina života).
Alimentarna opstipacija
Alimentarna opstipacija nastaje zbog nedostatka nesvarljive celuloze u hrani koja normalno pnadražuje crevo i omogućava njegovo pražnjenje.
Simptomatska opstipacija
Simptomatska opstipacija nastaje u sklopu drugih bolesti kao viscero-visceralni refleks (holelitijaza, nefrolitijaza, čir želuca i dvanaestepalaćnog creva) [19][10]
Opstipaciju mogu izazvati sledeće bolesti:
- centralnog nervnog sistema, npr. multipla skleroza,
- endokrine bolesti npr. hipotireoza
- trovanje morfinom,
- hipokaliemija
- bolesti kičme.
Klinička slika
| Najčešći klinički znaci i simptomi opstipacije | Ostali klinički znaci i simptomi opstipacije |
|---|---|
|
|
Dijagnoza
Uobičajene dijagnostičke procedure su:[20][21][1]
- osnovne laboratorijske analize.[22]
- rektalni tuše i inspekcija analnog otvora.[23]
- koprokultura i pregled na parazite
- rektosigmoidoskopija sa biopsijom
- kolonoskopija se radi kada postoje jasne indikacije (sumnja na karcinom).[24]
- specijalna ispitivanja manometrija, provera tranzita, defenografija (prolaps sluzokože.[2]
Terapija
.jpg)
Opstipacija se može lečiti na više načina, koji se primenjuju kombinovano: [25][19]
Suplementi
Suplementi rastvorljivih vlakana kao što je psilijum se generalno smatraju tretmanom prve linije za hroničnu konstipaciju, u poređenju sa nerastvorljivim vlaknima kao što su pšenične mekinje. Neželjeni efekti dodataka vlaknima uključuju nadimanje, proliv i moguću malapsorpciju gvožđa, kalcijuma i nekih lekova. Međutim, pacijenti sa opstipacijom izazvanom opijatima verovatno neće imati koristi od dodataka vlaknima.[26]
Laksativi
Ako se koriste laksativi, mleko od magnezijuma ili polietilen glikol se preporučuju kao agensi prve linije zbog njihove niske cene i bezbednosti.[27] Stimulanse treba koristiti samo ako ovo nije efikasno. U slučajevima hronične konstipacije, polietilen glikol je superiorniji od laktuloze.[28]
Prokinetici se mogu koristiti za poboljšanje gastrointestinalnog motiliteta. Brojni novi agensi su pokazali pozitivne rezultate kod hronične konstipacije; ovo uključuje prukaloprid i lubiproston. I dok je cisaprid široko dostupan u zemljama trećeg sveta, on je povučen u većem delu zapadnih zemalja. Nije dokazano da ima koristi kod opstipacije, dok potencijalno može da izazove srčane aritmije i smrt.[29]
Klistir
Klistir se može koristiti za pružanje oblika mehaničke stimulacije. Može se dati velika zapremina ili veliki klistir da bi se što veći deo debelog creva očistio od fecesa,[30] a rastvor koji se obično primenjuje sadrži kastilski sapun koji iritira sluzokožu debelog creva što dovodi do povećane hitnosti za defekacijom.[31] Međutim, niski klistir je generalno koristan samo za stolicu u rektumu, a ne u crevnom traktu.
Fizička intervencija
Opstipacija koja se odupire gore navedenim merama može zahtevati fizičku intervenciju kao što je ručna deimpakcija (fizičko uklanjanje oštećene stolice rukama).
Redovno vežbanje
Redovno vežbanje može pomoći u poboljšanju hroničnog zatvora.[тражи се извор]
Hirurške intervencije
U upornim slučajevima, mogu se izvršiti procedure koje pomažu u ublažavanju opstipacije. Pokazalo se da je stimulacija sakralnog nerva efikasna u manjem broju slučajeva.
Kolektomija sa ileorektalnom anastomozom je još jedna intervencija koja se izvodi samo kod pacijenata za koje se zna da imaju sporo vreme prolaska kroz debelo crevo i kod kojih je poremećaj defekacije ili lečen ili nije prisutan.[27] Pošto je ovo velika operacija, neželjeni efekti mogu uključivati znatan bol u trbuhu, opstrukciju tankog creva i post-hirurške infekcije. Štaviše, ima veoma promenljivu stopu uspeha i veoma zavisi od slučaja do slučaja.[26]
Prognoza
Komplikacije koje mogu nastati zbog opstipacije uključuju hemoroide, analne fisure, rektalni prolaps i fekalnu implikaciju.[32][33] Naprezanje za izlučivanje stolice može dovesti do hemoroida. U kasnijim fazama opstipacije, trbuh može postati nategnut, tvrd i difuzno osetljiv. Teški slučajevi („fekalna impaktacija“ ili maligni zatvor) mogu da ispolje simptome opstrukcije creva (mučnina, povraćanje, osetljiv rbuh) i enkopreze, gde meka stolica iz tankog creva zaobilazi masu pogođene fekalne materije u debelom crevu.
Izvori
Literatura
Spoljašnje veze
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
