![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/19/Collagen_biosynthesis_%2528fr%2529.jpg/640px-Collagen_biosynthesis_%2528fr%2529.jpg&w=640&q=50)
Колаген
From Wikipedia, the free encyclopedia
Колаген је јак и дугачак молекул (300, пречника 1,5), карактеристичан за животиње, који чини чак 25% свих протеина организма сисара.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/19/Collagen_biosynthesis_%28fr%29.jpg/640px-Collagen_biosynthesis_%28fr%29.jpg)
Колаген се ствара у цистернама гранулисаног ендоплазматичног ретикулума као проколаген. Проколаген је изграђен од три левогира полипептидна ланца, који су међусобно десногиро увијени и стабилизовани водоничним везама, са слободним крајевима. Када се дејством ензима уклоне крајеви, добија се структурна јединица колагена звана тропоколаген. У екстрацелуларном матриксу јединице тропоколагена се спонтано удружују у издужена влакна колагена.
Постоји 28 типова колагена, описаних у литератури. Најзаступљенији је колаген , који чини основна влакна везивног ткива. Поред њега чести су колаген и . Колагена влакна су главна структурна компонента екстрацелуларног матрикса, за коју се везују друге структуре (еластин, протеогликани, адхезивни протеини екстрацелуларног матрикса), али влакана има и у неким ћелијама. Јако је важан у хрскавици, лигаментима, тетивама, костима, зубима, омогућава затегнутост коже и крвних судова. Присутан је и као кристалин у очном сочиву.