Класика
From Wikipedia, the free encyclopedia
Грчка класика, стил у уметности старе Грчке, почиње 461. пре нове ере. После пада Тиранида пробија се чврсти Дорски стил који доводи до стварања класике V века – новог правца. Грчко-персијски ратови заустављају архаику, а после владавине Тиранида Перикле уводи демократију 510. п. н. е. у Атини. Истиче се дух и тело из чијег односа произилази став према лепом. Тежи се равнотежи духа и тела, спољне манифестације и унутрашње садржине.
![]() |
Класика не приказује човека онаквим каквим јесте, већ приказује идеал човека који је ускладио себе споља и изнутра, тј. свој дух и тело. У архаици је била присутна фантазија, а у класици је пажња усресређена на људску фигуру која се анализира кроз пропорцију, положај у мировању, покрет и композицију. За склад пропорција, беспрекорну анатомску чистоту, јасноћу фигуре кроз одређен став - контрапост и покрет можемо рећи да су основне карактеристике класике. Уметност иде ка општем типу, универзалном типу лепоте, нема личног израза. Скулптура се не занима за портретну уметност, али се јавља и специфичан начин обликовања главе и лица.