From Wikipedia, the free encyclopedia
Кинезитерапија, корективна терапија од (грч. ) је врста физикалне терапије и област спортске медицине, која се карактерише применом покрета усклађених са терапијским захтевом и пацијентом у целини. Иако је кинезитерапија, као метода лечења телесним вежбама, зачета је још 2700. године п. н. е., она је развијена и масовно примењивана током Другог светског рата, као метода класичне медицине са циљем да помогне многобројним рањеним или болесним војницима да се брзо врате у своје борбене јединице у пуној функционалности.
Кинезитерапија, као једна од метод медицинске рехабилитације, у суштини је неспецифична функционална форма лечења која користећи покрет или кретање, као основни инструмент у напору, побољшава нарушено здравствено стање или доведи до потпуног излечења. Повољни ефекти кинезитерапије могу бити локални и општи. Најчешћи кинезитерапијских поступаци су вежбе, спортске активности и рекреационе активности, који се спроводе у циљу активног лечења или превенције.
Сви облици савремене кинезитерапије засновани су на најновијим сазнањима из анатомије, физиологије, биомеханике и кинезиологије. Као посебан облик кинезитерапије постоји и кинезипрофилакса, која се у физикалној медицини користи у превенцији одређених стања или болести.
Кинезитерапија као метода лечења телесним вежбама зачета је још 2700. године п. н. е. О томе сведоче записи у древној кинсеској књизи Конг-Фу, у којој се наводе елементи терапијске гимнастике, и објашеавају њени утицаји на здравље. Кинески лекар Хуа То у 2. веку п. н. е. осмислио је До-ин, народну гимнастику или вежбе дисања, таи ји куан.
Стари индуси око 840. гдине тврдили су да вежбе утичу на дисање и развој духа.
У старогрчкој медицини терапијска гимнастика је била незаобилазни начин лечења:
Авицена у свом „Канону медицинских наука“, указао је на значај телесних покрета и вежби у превенцији и лечењу болести.
Меркуријалис 1570. године, објавио је први уџбеник гимнастике.
Николас Андри први уводи вежбе за корекцију урођених и стечених телесних деформитета.
Линг у 18. веку, сматра се оснивачем модерне медицинске гимнастике и првог „Завода за гимнастику“, а Тисот 1781. године у својим запажањима наводи:
„ | Покрет по свом дејству замењује свако терапеутско средство, док сва лековита средства не могу да замене покрет. | ” |
Бенџамин Душне, у свом делу „Физиологија покрета“, поставио је темеље модерној кинезитерапији.
Кинезитерапија (раније корективна терапија) као здравствена метода класичне медицине, интензивно се примењује у медицинској пракси као један од званично прихваћених облика лечења од 1946. Зачеци масовне примене ове методе, заправо су настали током Другог светског рата, када је борбена готовост јединица на фронту зависила од брзе рехабилитације и повратка у строј, великог броја војника који су патили од болести или повреде. Тако је све већа примена корективних физичких процедура имала основни задатак да реализује процес брзог и масовног оспособљавања великог броја оболелих иповређених у рату и на неки начин позитивно је утицала и на његов коначни исход.
Пионири у области медицинске рехабилитације ратних и поратних година у САД били су амерички хирурзи мајор Норма Т. Кирк и др Хауард Руск. До 1946, они су редовно пратили резултат примене физичких вежби у опоравку припадника оружанеих снага САД уз финансијску подршку владе. Ангажовањем великог броја терапеута, и применом јасно прописане методологије они су у свом раду постигли врло добре резултате.
Године 1953, основана је Прва америчка асоцијација за корективну терапију, након што су лекари утврдили неопходнос нормирања обуке и сертификовања испита за физиотерапеуте, као једног од предуслов за конзистентан ниво компетентности у кинезитерапији. Тих година уведен је и академски програм, за физиотерапеуте који је непрестано еволуирао кроз историју, и који је 1980, наметну захтеве клиничара да се фонд часова за обуку кинезитерапеута повећа са 400 на 1.000 сати.
Назив корективна терапија, који је првобитно био примењиван за ову врсту терапијеј формално је промењен у назив кинезитерапија у 1987, а све бројније националне организације за корективну терапију свуда у Свету постале су познате као Удружења за кинезитерапију.
Кинезитерапија (старији назив корективна терапија) се у суштини заснива на примени вежби, заснованих на научним принципима, које су тако прилагођене да повећавају снагу, издржљивост и мобилност особа са функционалним ограничењима или оних (спортисти) који захтевају продужени физичку кондицију, и зато су њени основни циљеви:
Наведене циљева кинезитерапија остварује кроз: очување и враћање нормалне покретљивости зглобова, очување и враћање нормалне мишићне снаге, моторну едукацију-учење покрета, моторну реедукација-поновно учење покрета, очување и враћање координације, деловање на централни и периферни нервни систем, кардио-васкуларни, респираторни и коштано-зглобни систем у циљу постизања максималне функционалности, остваривање доброг психичког стања.
Облици кинезитерапије су бројни али се у пракси најчешће спроводе:
Терапијски ефекти кинезитерапије су:
Иако је кинезитерапија апсолутни лек избора у терапијском смислу, за многа стања и болести у њеном спровођењу мора да се поштују и одређени принципи, пре свега стручност, ограничења и контраиндикације, време почетка примене итд.
Пре прописивања кинезитерапијских вежби од терапеута се захтева да:
Данас се сматра да не постоји стање у организму код кога је кинезитерапија контраиндикована. Изузетак представљају једино ситуације;
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.