Религијски национализам
From Wikipedia, the free encyclopedia
Религијски национализам, односно верски национализам представља посебан облик национализма са наглашеном религијском, односно верском компонентом. Једно од основних обележја религијског национализма огледа се у настојању да се сопственој нацији посредством религије прибави својство "изабраног народа" који ужива посебну милост, благослов или заштиту, добијену од одређеног божанства.[1]
Религијски национализам може бити панетнички или етнички. У панетничким варијантама религијског национализма инсистира се на религијској припадности као кључном (конститутивном) чиниоцу нације, без придавања посебног значаја етничком пореклу. На другој страни, у етничким варијантама религијског национализма наглашава се не само религијска, већ и етничка припадност, тако да се тај облик религијског национализма означава и као етнорелигијски национализам.[2]