Јон
From Wikipedia, the free encyclopedia
Јон је наелектрисани атом или група атома. Процес стварања јона из неутралних честица назива се јонизација. Јонско наелектрисање потиче од губитка или добитка електрона. Пошто је набој електрона (који се по конвенцији сматра „негативним”) једнак и супротан протонском (који се сматра „позитивним” по конвенцији), нето набој јона се разликује од нуле, јер је његов укупни број електрона неједнак укупном броју протона. Негативно наелектрисани јон се зове анјон, јер га привлачи позитивно наелектрисана анода, а позитивно наелектрисан јон је катјон, јер га привлачи негативно наелектрисана катода. Због њихових супротних електричних набоја, катјони и анјони се међусобно привлаче и лако формирају јонска једињења.
Јони који се састоје само од једног атома се називају атомским или моноатомским јонима, док два или више атома формирају молекуларне јоне или полиатомске јоне. У случају физичке јонизације у медијуму, као што ус гасови, „јонски парови” се креирају путем јонских колизија, где се сваки генерисани пар састоји од слободног електрона и позитивног јона.[1] Јони се исто тако креирају путем хемијских интеракција, као што је растварање соли у ликвидима, или на неки други начин, као што је пропуштање једносмерне струје кроз проводни раствор, при чему се раствара анода јонизацијом.