10. председнички избори у Србији From Wikipedia, the free encyclopedia
Избори за председника Републике Србије 2012. су одржани 6. маја 2012.[1] Истог дана, одржани су и парламентарни избори, избори за посланике скупштине Војводине, односно локални избори у оним општинама и градовима где одборницима истиче мандат, али не и на територији Косова и Метохије, чиме су бирачи по први пут после 1992. године излазили на опште изборе.[2][3][4]
| ||||||||||||||||||||
Излазност | први круг: 3 911 136 (57.77%)3,6%[lower-alpha 1] други круг: 3 132 679 (46.26%)11.5%[lower-alpha 2] | |||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| ||||||||||||||||||||
|
Петогодишњи мандат председнику Борису Тадићу је истицао 15. фебруара 2013. Према Закону о избору председника Републике, на биралишта мора да се изађе од 30 до 60 дана од дана расписивања избора.[5] Борис Тадић је 5. априла 2012. поднео оставку на функцију председника Републике, чиме је скратио свој петогодишњи мандат, омогућивши тиме одржавање општих избора.[6] Председница Народне скупштине Славица Ђукић Дејановић је истога дана расписала председничке изборе за 6. мај 2012. године и преузела место вршиоца дужности председника Републике до избора новог председника.[7][8]
Избори су се у суштини сводили на трећи сусрет Бориса Тадића и Томислава Николића, с тим што је у првом кругу поред њих солидан резултат забележио и Ивица Дачић из СПС-а. Тадић је Николића први пут победио у првом кругу, али са освојених 25,3% се морало ићи у други круг. У другом кругу је забележен прилично велики пад излазности у односу на први са око 11,5% и скоро 800.000 бирача. На крају је Николић победио у другом кругу са 49,4% изашлих бирача, и постао нови председник Србије. Занимљиво је да услед великог броја неважећих гласачких листића у другом кругу ни Николић ни Тадић нису пребацили 50%.
Закључно са 8. септембром 2024, ово су последњи председнички избори у Србији у којима је одржан други круг, последњи у којима су ДС и СПС имали кандидата из својих странака и последњи са председничком дебатом у којој је учествовао актуелни председник државе.
Жребом 20. априла 2012. је одређен редослед председничких кандидата на гласачком листићу:[9]
Бр. | Кандидат | Партија | О кандидату | Број потписа | ||
---|---|---|---|---|---|---|
Зоран Станковић | Уједињени региони Србије | Тадашњи министар здравља и некадашњи министар одбране. | Предао 12.332 правно ваљана потписа изборној комисији.[10] | |||
Владан Глишић | Српски сабор Двери | стекао звање мастера на Правном факултету Универзитета у Београду | Предао 12.733 правно ваљана потписа изборној комисији.[11] | |||
Борис Тадић | Демократска странка | Председник Демократске странке, борио се за трећи узастопни мандат (други од доношења Устава 2006. године, чиме је упркос укупном ограничењу броја мандата на два, према уставном закону имао права на још једну кандидатуру) | Предао 27.606 правно ваљаних потписа изборној комисији.[12] | |||
Војислав Коштуница | Демократска странка Србије | Председник Демократске странке Србије. Кандидовао се трећи пут. | Предао 13.089 правно ваљаних потписа изборној комисији.[10] | |||
Зоран Драгишић | Покрет радника и сељака | Председник Покрета радника и сељака | Предао 11.464 правно ваљана потписа изборној комисији.[13] | |||
6. | Јадранка Шешељ | Српска радикална странка | Супруга Војислава Шешеља. | Предала 15.312 правно ваљаних потписа изборној комисији.[14] | ||
Муамер Зукорлић | Независни кандидат (уз подршку групе грађана) | Муфтија Исламске заједнице у Србији. | Предао 10.653 правно ваљана потписа изборној комисији.[15] | |||
Даница Грујичић | Социјалдемократски савез | Начелница Одељења за неуроонкологију Клиничког центра Србије и редовна професорка на Медицинском факултету у Београду | Предала 11.301 правно ваљаних потписа изборној комисији.[16] | |||
Ивица Дачић | СПС-ПУПС-ЈС. | Председник Социјалистичке партије Србије, тадашњи Министар унутрашњих послова. Кандидовао се други пут. | Предао 15.666 правно ваљаних потписа изборној комисији.[17] | |||
Чедомир Јовановић | Либерално-демократска партија | Председник Либерално-демократске партије. Кандидовао се други пут. | Предао 11.006 правно ваљаних потписа изборној комисији.[14] | |||
Иштван Пастор | Савез војвођанских Мађара | Председник Савеза војвођанских Мађара, кандидовао се други пут. | Предао 12.533 правно ваљана потписа изборној комисији.[15] | |||
Томислав Николић | Српска напредна странка | Тадашњи председник Српске напредне странке. Ово је био трећи пут да се кандидује за председника Србије. | Предао 18.743 ваљана потписа изборној комисији.[18] | |||
У првом кругу избора највећи број гласова добио је Борис Тадић са 25,31%, док је на другом месту био Томислав Николић са 25,05% од укупног броја изашлих.
Уочи другог круга председничких избора је 16. маја на РТС-у одржана председничка дебата између Бориса Тадића и Томислава Николића. Дебату је водио новинар Зоран Станојевић. По протоколу који су оба кандидата потписала, редослед излагања је био наизменичан, и одређен је жребом који је тог поднева одржан у згради РТС-а. Николић је одговарао први. Разговарало се о 8 тема, и на сваку је кандидат имао 3 минута да одговори, и по 1 минут за допуну и реакцију. На крају дебате кандидати су имали по 90 секунди за завршну реч.[19] Теме су биле:
Према коначним резултатима РИК-а на основу 100% обрађеног бирачког тела, у другом кругу избора за председника републике победио је кандидат Српске напредне странке Томислав Николић.[29]
Избори за председника Републике Србије 2012. Други круг — 20. мај 2012. | ||||
---|---|---|---|---|
Томислав Николић | 1.552.063 | 49,54% | ||
Борис Тадић | 1.481.952 | 47,31% | ||
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.