![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/56/World_map_longlat.svg/langsr-640px-World_map_longlat.svg.png&w=640&q=50)
Географска дужина
From Wikipedia, the free encyclopedia
Географска дужина, или лонгитуда (лат. = дужина), или Меридијан, је угловно или лучно растојање одређене тачке на Земљиној површини од почетног меридијана. Споразумно је усвојено да се за почетни меридијан рачуна Гринич, који пролази кроз Лондон у Уједињеном Краљевству. Сходно томе разликујемо источну географску дужину која се пружа од Гринича на исток до 180° и западну географску дужину која се простире од Гринича на запад све до 180°. Обично се дужина обележава грчким словом „ламбда“ (λ) и изражава се у степенима, минутима и секундама. Сви меридијани су полукружнице исте дужине које се пружају од Северног ка Јужном полу, на дужини од 20.014 km.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/56/World_map_longlat.svg/640px-World_map_longlat.svg.png)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f4/Longitude_%28PSF%29.png/640px-Longitude_%28PSF%29.png)
На географској карти број уцртаних меридијана зависи од размера карте, а њихов значај се огледа и у одређивању временских зона на Земљи. Најзападнија копнена површина је острво Ату у близини Аљаске на 172°54‘ згд, а најисточнија је Каролинско острво у Пацифику на 150°12‘ игд.