Залаегерсег

Залаегерсег
мађ.
Залаегерсег; мађ.
	Поглед из ваздуха на средиште Залаегерсега
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Мађарска
Регион	Западна прекодунавска регија
Жупанија	Зала
Срез	Залаегерсег
Становништво
Становништво	‍
—	61.898
— густина	619,1 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	46° 50′ 43″ С; 16° 50′ 50″ И
Временска зона	(), лети ()
Површина	99,98 km2
	Залаегерсег Залаегерсег на карти Мађарске
Поштански број	8900
Позивни број	92
Веб-сајт
	www.zalaegerszeg.hu

Залаегерсег (мађ. ) град је у Зала жупанији у мађарској области Западна прекодунавска регија, у области западне Мађарске.

Кратке чињенице Залаегерсег мађ., Административни подаци ...

Затвори

Град има 61.717 становника према подацима из 2008. године.

Град Залаегерсег се налази у западном делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен око 220 километара западно. Словенија и Аустрија се не налазе далеко од града.

Залаегерсег се сместио у западном делу Мађарске, на месту где Панонска низија прелази у побрђе Алпа, који се налазе у оближњој Аустрији. Град се сместио на реци Зали, по којој је и добио име.

Иако је градско подручје било насељено и у доба праисторије и антике, насеље под данашњим именом први пут се спомиње 1247. године у време средњовековне Угарске. Развој града је био интензиван у 15. веку, али је ометен је османским освајањима у Панонској низији у другој половини 16. века, када је место било на граници, која била нестабилна и са честим сукобима и пљачкашким упадима.

Са консолидовањем власти Хабзбурговаца у 18. веку Залаегерсег се поново почео развијати и постаје важно културно, привредно и управно средиште у овој области.

Током Револуције 1848-49. Залаегерсег, као град близу аустријског дела царства, је имао занемарљиву улогу у револуцији, па није значајније страдао. После Револуције град се брзо подигао и убрзо добио железничку везу са Будимпештом. Такође, у ово време подигнуте су многе нове грађевине, а град се и бројчано повећавао.

После Првог светског рата Залаегерсег се нашао у оквиру новоосноване мађарске републике. Током друге половине века град је доживео поново развој и раст становништва. Током протеклих година транзиције, због повољног положаја близу богатог европског Запада град је лакше прошао кроз транзициону кризу него други градови у држави. Последњих година град је поново оживео захваљујући отварању оближње границе ка Аустрији и све већем повезивању државе са Западом.

По процени из 2017. у граду је живело 58.154 становника.

Више информација 1990., 2001. ...