Дурмиторска операција
From Wikipedia, the free encyclopedia
Операција Рибецал ( ), или у југословенској историографији Дурмиторска операција, представљала је кључну фазу битке за Србију 1944. Она представља главну карику и врхунац немачке активне одбране, и њен неуспех довео је до брзог успостављања доминације НОВЈ у Србији.
Дурмиторска операција | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Другог светског рата и Четничко-партизанског сукоба | |||||||
Оперативна група дивизија НОВЈ на путу за Србију форсира Ибар, након жестоких борби са Немцима. 4. август 1944. | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
|
ЈВуО | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Пеко Дапчевић | Оберфирер Артур Флепс, ( ) командант V СС корпуса | ||||||
Укључене јединице | |||||||
Први пролетерски корпус НОВЈ две дивизије Другог ударног корпуса НОВЈ Дванаести ударни корпус |
1. брдска дивизија 7. СС дивизија 181. пешадијска дивизија 21. СС дивизија 2. пук Бранденбург Армијске јединице Команде Југоистока 24. бугарска дивизија Црногорски добровољачки корпус Дрински корпус ЈВуО Легија Кремплер Албанска милиција | ||||||
Јачина | |||||||
16.000 | 50.000 |
Операција је започела у зору 13. августа 1944, непосредно се надовезујући на операцију Хакфлајш ( ) у источној Босни. За ову операцију немачка команда Групе армија Ф извршила је максималну могућу концентрацију трупа. Немачке дивизије кренуле су у концентрично наступање, потискујући делове Првог и Дванаестог корпуса, са намером да их набаце на масив Дурмитора, и тамо поразе, разбију и онеспособе за офанзивна дејства. Операција је умешно осмишљена и извођена са залагањем, па су немачке снаге освојиле знатан простор и нанеле снагама НОВЈ знатне губитке.
Снаге НОВЈ такође су успешно вођене. Нису прихватале одлучне окршаје, него су користиле простор за маневар. Док су Трећа, Шеста и 37. дивизија водиле оштре задржавајуће борбе, ноћу 18/19. августа Прва пролетерска дивизија се извукла из борбеног додира и форсираним марш-маневром забацила се дубоко у позадину немачких нападних клинова. Одлучно продирући у дубину, форсирала је Лим 20/21. августа.
Овим је немачки план изигран. 7. СС дивизија хитно је интервенисала једним пуком покушавајући да ухвати Прву пролетерску. За задржавање је ангажована бугарска 24. дивизија, Златиборски корпус ЈВуО, и, дубље на правцу продора, Четврта група јуришних корпуса.
Прва пролетерска дивизија је међутим разбила Бугаре на Палисаду 27. августа, и, одбацивши четнике, наставила продор уз асистенцију 37. санџачке дивизије.
Шеста личка је за то време водила исцрпљујуће задржавајуће борбе на Дурмитору. Недељу дана након Прве, и Шеста дивизија се маневром извукла из немачког притиска и, прешавши Лим, придружила се Првој дивизији. Тиме је немачка идеја разбијања ударне снаге НОВЈ и изградње запречне линије на Лиму дефинитивно компромитована.
Услед развоја у Румунији и Бугарској, 1. брдска дивизија добила је 26. августа заповест да се хитно пребаци у североисточну Србију. Команда Југоистока наложила је штабу V СС корпуса да окрњеним снагама настави притисак, направивши нови план под кодним именом Рибешницел ( ). Међутим, операција је изгубила замах и јединице Другог корпуса наредних дана у противофанзиви вратиле су сву изгубљену територију.
12. корпус такође се успешно ослободио притиска и 5. септембра, форсиравши Дрину северно од Вишеграда, након вишемесечних покушаја спречавања од стране Немаца, прешао у Србију. Ове снаге су у једномесечним борбама оствариле доминацију на терену у Србији.
Савезници су током ове операције пружили снагама НОВЈ значајну подршку, путем ваздушних напада, снабдевањем и нарочито евакуацијом рањеника у болнице у Италији.