![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e4/Social_Network_Diagram_%2528segment%2529.svg/langsr-640px-Social_Network_Diagram_%2528segment%2529.svg.png&w=640&q=50)
Друштвена стратификација
From Wikipedia, the free encyclopedia
Социјална или друштвена стратификација је појам у социологији који означава хијерархијско постављање друштвених класа, касти и појединих слојева унутар друштва у погледу доступности материјалним или симболичким добрима. Док су за сва друштва карактеристични неки облици стратификације, тек развојем система заснованих на државној организацији долази до великих разлика у богатству и моћи. Најзначајнији облик стратификације у модерним друштвима је у подели на класе.[1][2][3]
Оваква врста хијерархије није универзална за сва друштва (на пример заједнице ловаца-сакупљача) она се сматра заједничком свим друштвима која су досегла степен развоја нужан за постојање државе. Значај и димензија социјалне стратификације варира у разним идеологијама. Функционалисти и структуралисти сматрају да нека врста хијерархије у друштву потребна и пожељна да би друштво било стабилно и да би функционисало. Други, на пример марксисти, сматрају да социјална сатрификација спречава социјалноекономски развој радничке класе и дозвољава вишој класи да из генерације у генерацију искоришћава пролетаријат.[4]
Категоризација људи према друштвеном слоју најјасније се јавља у сложеним државним, полицентричним или феудалним друштвима, која се заснивају на социјално-економским односима између класа племства и класа сељака. Историјски гледано, може ли се друштво ловаца-сакупљача, племена и бендoва дефинисати као социјално раслојено, или је социјално раслојавање иначе започето пољопривредом и средствима друштвене размене, и даље је предмет расправе у друштвеним наукама.[5] Утврђивање структура социјалне стратификације произилази из неједнакости статуса међу људима, дакле, степен социјалне неједнакости одређује социјални слој особе. Генерално, што је већа социјална сложеност једног друштва, то у већој мери постоји социјална стратификација путем социјалне диференцијације.[6]