![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/25/Gray945.png/640px-Gray945.png&w=640&q=50)
Длака
From Wikipedia, the free encyclopedia
Длаке су негранате, цилиндричне, рожнате творевине коже многих врста сисара.
Длака | |
---|---|
![]() Попречни пресек струке косе | |
![]() Скенирајућа електронска микроскопска слика мерино вуне (горе) и људске косе (доле) која приказује кератинске љуске | |
Детаљи | |
Систем | Покровни систем |
Идентификатори | |
Латински | capillum |
MeSH | D006197 |
TA | A16.0.00.014 |
TH | H3.12.00.3.02001 |
FMA | 53667 |
Анатомска терминологија |
Оне излазе из епидерма, иако израстају из фоликула који су смјештени дубље, у дерму. Иако много других организама, поготово инсеката, имају влакнасте израслине, оне се не сматрају длакама. Такве „длаке“ (трихоми) постоје и код биљака. Израслине те врсте код зглавкара, као што су инсекти и пауци, називају се чекиње. Све длаке на тијелу сисара чине крзно (једино постоји та разлика у српском језику да се длаке људи не називају крзном, јер је то израз резервисан за животиње, док се за људске длаке користи термин коса или, једноставно, длаке). Постоје и неке врсте мачака, паса и мишева који имају мало или уопште немају крзно. Код неких врста, крзно постоји само у неким раздобљима живота.
Основни градивни материјал длаке је кератин. Кератини су бјеланчевине, дугих ланаца (полимери) аминокиселина.