![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cd/Peter_Gabriel_Kaiserslautern2.jpg/640px-Peter_Gabriel_Kaiserslautern2.jpg&w=640&q=50)
Дигитална уметност
From Wikipedia, the free encyclopedia
Дигитална уметност, често поистовећивана са компјутерском уметношћу је ознака за уметничко стварање у савременој уметности 20. века помоћу дигиталних метода компјутером у дигиталној форми. Резултат се разликује по примени различитих техничких средстава као и хардвера и софтвера. Може се јавити разлика између дела и презентације.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cd/Peter_Gabriel_Kaiserslautern2.jpg/640px-Peter_Gabriel_Kaiserslautern2.jpg)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2b/Linguistics_River.jpg/640px-Linguistics_River.jpg)
Развој дигиталне уметности тече заједно са развојем технологије рачунара. У дигиталном сликарству се преко рачунара и помоћу специфичних алгоритама као и применом традиционалних сликарских техника долази до резултата и ефеката.
Дигитална уметност је термин који покрива различите врсте уметничких радова и пракси примењивањем дигиталне технологије. Од 1970. различита имена покушавала су да објасне шта значи дигитална уметност укључујући термине компјутер арт и мултимедија арт. На крају је смештен под шири појам, њу медија арт. Склоп дигиталних технологија трансформисао је традиционалне активности као сто су цртање, сликање, скулптуру у нове форме као што су интернет арт, пиксел арт, рачунарске игре, дигиталне инсталације и оне постају општеприхваћене уметничке праксе. Генерално гледано термин дигитални уметник коришћен је за уметника који у својој продукцији користи дигиталне медије. Један од примера прихватања дигиталне уметности је Енди Ворхол који је правио дигиталну уметност помоћу амига пајнт софтвера који је јавно увео у Линколн центар.
Да би схватили најлакше везу између компјутеризације и уметности вратимо се у тридесете године двадесетог века када је објављен велики број књига чији су аутори били уметници, а у насловима се често спомињала реч „ново"- Нова типографија - Јан Тиколд, Нова визија-Ласло Мохољи Нађ.
Реч „ново“ у деведесетим се појављује поново. Међутим она се више не односи на један медиј, пре би се могло ређи да стоји као одредница за медиј уопште. Резултат тога јесте термин –-нови медији. Оваква терминолошка пречица нам пре свега помаже при означавању нових културних формација, где је дистрибуција заснована на посредовању дигиталних компјутера, ц-д ромова, интернета...(Лав Мановић- Метамедији)