Гутање
From Wikipedia, the free encyclopedia
Гутање (лат. ) је веома сложен ланчасти рефлексни акт, са центром у продуженој мождини, у току кога се залогај премешта из уста у желудац низом покрета. Ждрело, које се налази на путу залогаја, је део и гастроинтестиналног и респираторног система, па је потребна координација рада различитих мишића у току процеса гутања. Рецептори овог рефлекса се налазе у усној дупљи, ждрелу и почетном делу једњака.
Када се након механичке обраде хране у устима формира залогај (болус) запремине око 3-4 , почиње његово гутање. Центар у продуженој мождини шаље импулсе и изазива временски веома прецизне контракције и деконтракције мишића. Читав процес се састоји од низа појединачних рефлекса, који следе један за другим, при чему је сваки рефлекс сигнал за започињање следећег.
Процес гутања се може поделити на три фазе: оралну, фарингеалну (ждрелну) и езофагеалну (једњачку). Прва фаза је вољна, а остале две су чисто рефлексне.
Гутање почиње затварањем уста, тј. подизањем доње вилице. Након тога се врх језика подиже и додирне тврдо непце, а на горњој страни језика се формира жлеб преко кога залогај клизи ка ждрелу (он је делимично гуран и контракцијом језичне мускулатуре). Када залогај уђе у ждрело дешава се низ веома брзих промена (контракција), које имају за циљ затварање свих респираторних комуникација. Истовремено се контрахују и фарингеални мишићи који стварају притисак на залогај од 12 и он улази у једњак. Након тога се горњи мишић сфинктер затвара и на тај начин онемогућава повратак болуса у супротном смеру. Залогај даље путује кроз једњак, гуран такође контракционим (перисталтичким) таласом езофагеалне мускулатуре која ствара притисак на болус од 13 . Након тога се рефлесно отвара доњи сфинктерски мишић и залогај доспева у кардију (горњи део желуца).
Брзина кретања перисталтичког таласа је око 0,02-0,04 , а уколико залогај случајно застане јавља се и секундарни талас, који гура храну ка желуцу. Враћање садржаја из желуца није могуће у физиолошким условима код одраслих, јер је притисак у доњем делу једњака за око 0,7 већи од притиска у лумену желуца. Међутим, код новорођенчета је повраћање садржаја из једњака нормална појава, јер не постоји адекватна координација сфинктерских механизама.