Грчка књижевност
From Wikipedia, the free encyclopedia
Грчка књижевност обухвата књижевно стваралаштво на грчком језику које започиње Хомер овим еповима око 8. века п. н. е, а завршава се оквирно 529. године нове ере, када је византијски цар Јустинијан затворио Платонову Академију у Атини, последњу филозофску школу у антици. Грчка је књижевност не само пресудно утицала на формирање римске књижевности, него је извршила огроман утицај и на целокупну потоњу европску књижевност, како у тематици тако иу обликовању готово свих књижевних врста. У временском распону од тринаест векова у антици - Осам пре нове ере и пет нове ере - стварали су многи песници и прозни писци, који су језиком и културом Грци, али нису сви родом били Грци: освајања Александра Великог проширила су грчку цивилизацију ван граница Хеладе, те су главни градови Александрових наследника - Александрија, Антиохија и други - постали већа средишта грчке цивилизације од старих грчких полиса. С обзиром на друштвене, политичке и књижевне прилике, може се целокупна античка грчка књижевност поделити на четири периода:
- Архајски период (од првих писаних споменика до краја 6. века п. н. е.);
- Класично период (5. и 4. век п. н. е.);
- Александријско период (од 3. до 1. века п. н. е.);
- Римско период (од 30. п. н. е. До 529. Нове ере).