![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/25/Nucleus_ER_golgi.jpg/640px-Nucleus_ER_golgi.jpg&w=640&q=50)
Голџијев апарат
From Wikipedia, the free encyclopedia
Образовање протеинa и липида почиње у ендоплазматичном ретикулуму, али се у њему не одиграва до краја. Протеини своју коначну структуру (кватернерну) стичу у Голџијевом апарату (Голџијевом комплексу, области), а исто важи и за липиде. Име је добио по италијанском научнику Камилу Голџију () који га је идентификовао 1898, а синоним му је и дихтиозом.
комплекс Голџи | ||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() Схема положаја једра, ЕР и комплекса Голџи: 1 - једро | ||||||||||
Карактеристике органеле | ||||||||||
|
Састоји се од низа спљоштених, дискоидалних кесица (цистерни), које су међусобно скоро паралелно постављене (као наслагани тањири) и на крајевима су проширене. Од њих се одвајају мање или веће везикуле (мехурићи) у којима су производи синтезе Голџијевог апарата.
Материје синтетисане у ендоплазматичном ретикулуму допремају се транспортним везикулама до Голџијевог апарата где се врши њихово сазревање, обележавање и сортирање да би се усмерили ка тачном одредишту у ћелији. Голџијев апарат управља кретањем молекула у ћелији. Из ендоплазматичног ретикулума у Голџијев апарат доспевају:
- секреторни протеини (они које ће ћелија егзоцитозом избацити у међућелијски простор; нпр. инсулин у ћелијама панкреаса) па је то секреторна улога ове органеле;
- протеини и липиди који ће бити послати у ћелијску мембрану;
- протеини (ензими) који ће образовати лизозоме;
- у биљним ћелијама у Голџијевом апарату се обавља синтеза производа који су намењени вакуоли, ћелијском зиду и плазма мембрани.