![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/50/Ash_Tree_Scientific_Seasonal_Study_in_Photography.jpg/640px-Ash_Tree_Scientific_Seasonal_Study_in_Photography.jpg&w=640&q=50)
Годишње доба
подела године заснована на времену или клими / From Wikipedia, the free encyclopedia
Годишње доба је период од око три месеца, који се сваке године понавља у равномерном ритму.[1] Свако годишње доба карактеришу посебне климатске одлике, које зависе од положаја Земље наспрам Сунца, односно од положаја Сунца на небеској сфери.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3e/Hrast_u_4_godi%C5%A1nja_doba.jpg/640px-Hrast_u_4_godi%C5%A1nja_doba.jpg)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/50/Ash_Tree_Scientific_Seasonal_Study_in_Photography.jpg/640px-Ash_Tree_Scientific_Seasonal_Study_in_Photography.jpg)
На Земљи, годишња доба су резултат Земљине орбите око Сунца и аксијалног нагиба Земље у односу на раван еклиптике.[2][3] У умереним и поларним регионима, годишња доба су обележена променама у интензитету сунчеве светлости која допире до површине Земље, чије варијације могу довести до тога да животиње прођу кроз хибернацију или мигрирају, а биљке да мирују. Различите културе дефинишу број и природу годишњих доба на основу регионалних варијација, и стога постоји низ модерних и историјских култура чији број годишњих доба варира.