српски глумац и политичар From Wikipedia, the free encyclopedia
Војислав Брајовић (Београд, 11. мај 1949), познат по надимку Воја, српски је глумац. Бивши је министар културе у Влади Србије.
Воја Брајовић | |||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Пуно име | Војислав Брајовић | ||||||||||||||||||
Надимак | Воја | ||||||||||||||||||
Датум рођења | 11. мај 1949. | ||||||||||||||||||
Место рођења | Београд, НР Србија, ФНР Југославија | ||||||||||||||||||
Занимање | глумац | ||||||||||||||||||
Супружник | Љиљана Брајовић Милица Михајловић | ||||||||||||||||||
Деца | 3 (укључујући Искра Брајовић) | ||||||||||||||||||
Глумачка каријера | |||||||||||||||||||
Битна улога | Отписани — Тихи Тито и ја — Јосип Броз Тито Турнеја — Љубић | ||||||||||||||||||
Веза до -а | |||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||
Основну школу и гимназију завршио је у Ваљеву. Године 1967. уписао се на Факултет драмских уметности у Београду на смеру за глуму у класи професора Предрага Бајчетића, а 1971. године дипломирао је у класи професорке Огњенке Милићевић.[1]
Од 1969. стални је члан Југословенског драмског позоришта у Београду.
Од 15. маја 2007. до 8. јула 2008. био је министар културе у Влади Републике Србије. Такође је и 25. добитник награде Добричин прстен за 2009. која му је свечано уручена у Југословенском драмском позоришту 26. децембра.[2][3]
Стални је члан Југословенског драмског позоришта од 1969. године у коме за више од четрдесет година остварио готово педесет улога. Још као студент играо је у представама Одбрана Сократова и смрт, Агамемнон, Кад су цветале тикве, Пигмалион, Кин, Кориолан, Паклена машина, Рат и мир у кафани Снефл, да би се у Хамлету у режији Стеве Жигона појавио у улози Хорација и Лаерта. Улогу Турнела у премијерној поставци Бубе у уху играо је до 1997. Затим, улоге у представама Елизабета од Енглеске; За ким звоно звони; Варвари; Како је Јуда издао Христа; Мистер Долар. Посебно се истакао у улози Аполона Мурзавецког у комаду Вуци и овце. У Васи Железновој је играо лик Семјона. Играо је Жарка у Голготи; Вилија Натана у Три сина; Грофа у Романтичним ћудима; Ивана Каљајева у Праведницима; Грофа Обољанинова у Зојкином стану; Доктора Пробста у Хрватском Фаусту; Газда-Ису у Комунистичком рају; Жутилова у Родољупцима; Алонза у Олуји; Кнеза Милоша у Ружењу народа у два дела; Папу Мафеоа Барберинија у Светлости у ноћи; Јакова Шалимова у комаду На летовању; Матамора у Позоришним илузијама, улога за коју је награђен Октобарском наградом града Београда; затим, насловну улогу у копродукцијској представи с Градом театром – Будва, Лажни цар Шћепан Мали, за коју је награђен Стеријином наградом за главну улогу; Терзита у представи Троил и Кресида, такође копродукцији с будванским Фестивалом, а за коју је награђен „Златном маском“ на Охридском фестивалу; лик Димитрија у представи Буре барута за којег је добио Награду „Миливоје Живановић“; Др Нинковић у Госпођи министарки; по други пут је Жутилов у Родољупцима када је отворена нова зграда Југословенског драмског позоришта; Др Дорн у Галебу; Шајлок (у алтернацији с Предрагом Ејдусом) у Млетачком трговцу; Макс, Максим у Скакавцима; Дух и Први гробар у Хамлету; Уча у Броду за лутке; Сатин у комаду На дну; и, најновије остварење, улоге Војводе и Фредерика у Како вам драго. Осам од ових улога понеле су Годишњу награду ЈДП-а.
Истовремено је, као гост, играо и игра на сценама других позоришта: Звездара театар, Атеље 212, Београдско драмско позориште, Српско народно позориште из Новог Сада, Црногорско народно позориште из Подгорице, Град театар Будва...
У Звездара театру остварио је неколико изузетних улога: Васа Вучуровић у представи која је отворила позориште, Мрешћење шарана и за коју је награђен својом првом Стеријином наградом, „Ћураном“ на Данима комедије и наградом на Позоришним свечаностима „Љубиша Јовановић“; Пуниша и Пуша Рсавац у Пазарном дану; Том Сарџент у комаду који му је посебно драг, Поглед у небо.
У Атељеу 212 играо је ликове: Нил Федосијевић Мамајев у комедији Кола мудрости, двоја лудости и, Данијел Паркер у представи Егзибициониста. У Београдском драмском позоришту одиграо је Доктора Колеа у представи Villa Sachino. За фестивал Град театар Будва и Театар Култ обновио је лик Радована III (и добио награду Града театара Будве, „Ћурана“, Награду града Вршца и – „Зоранов брк“). Остварио је и улоге: Феђа у комедији Кокошка (која је данас на репертоару ЈДП-а); Саша у представи Антигона у Њујорку; Просперо из Буре; лик Дотореа у Легенди о постанку; улогу Томазоа Мединија у представи Конте Зановић.
На Дубровачким љетним играма био је Алонсо у Олуји.
За Црногорско народно позориште у Подгорици играо је: Игумана Стефана из Горског вијенца за коју је добио Стеријину награду, „Ардалиона“ и Годишњу награду ЦНП-а; Тома у Party time; Тетерева у Малограђанима; Торвалда у Нори, као и Дануција у Монтенегринима (копродукција ЦНП и Града театара Будве). Војислав Брајовић је проглашен „Доживотним почасним чланом ЦНП-а“.
За улогу Кнеза Вићенција у комедији Мера за меру у Српском народном позоришту у Новом Саду добио је „Ардалиона“, Годишњу награду СНП-а и Награду града Вршца.
Његова ћерка је Искра Брајовић.
Год. | Назив | Улога |
---|---|---|
1971. | Шешир професора Косте Вујића | Михајло Петровић Алас |
1971. | Сократова одбрана и смрт | Закон |
1972. | Смех са сцене: Југословенско драмско позориште | |
1972. | Буба у уху | Ромен Турнел |
1972. | Чучук Стана | Голуб |
1973. | Последњи | |
1974. | Мистер Долар | |
1974. | Ујеж | Миладин Спасић |
1974. | Позориште у кући 2 | Фрајер |
1974. | Отписани | Тихи |
1974-1975. | Отписани | Тихи |
1975. | Синови | Слуга 2 |
1975. | Доле са оружјем | Морнар прве класе Љубомир Краус |
1975. | Голгота | |
1975. | Павле Павловић | студент са брадом |
1976. | Марија | Миле |
1976. | Повратак отписаних | Тихи |
1976. | Коштана | Хаџи-Томин син Стојан |
1976. | Војникова љубав | Станко Јовановић |
1976. | Вуци и овце | |
1976. | Поробџије | Перо |
1977. | Васа Железнова | |
1977. | Више од игре | Бецић |
1978. | Отписани ТВ филм | Тихи |
1978. | Повратак отписаних ТВ серија | Тихи |
1978. | Сва чуда света | |
1978. | Образ уз образ: Новогодишњи специјал | Воја |
1979. | Срећна породица | Тата |
1979. | Национална класа | Папи |
1979. | Срећна породица (ТВ серија) | Тата |
1979. | Другарчине | Нови професор књижевности |
1979. | Ланци | Јован Кадић |
1980. | Стан | |
1980. | Позоришна веза | Драган Стојановић „Лаки“ |
1981. | Сок од шљива | Тодор |
1981. | Светозар Марковић | Иван Боцкарјев |
1981. | Шеста брзина | Преварант |
1981. | Почнимо живот из почетка | Лекар |
1982. | 13. јул | Томо |
1982. | Указање Госпе у селу Грабовица | |
1982. | Мој тата на одређено време | Вођа пута |
1982. | Приче из радионице | Преварант |
1983. | Хало такси | Бизмарк |
1984. | Пази шта радиш | Директор школе |
1984. | Камионџије 2 | Урош Добропољац |
1984. | Јагуаров скок | Миле „Мачак“ |
1984. | Амбасадор | Марк |
1985. | Указање Госпе у селу Грабовица (ТВ) | / |
1985. | Тајванска канаста | Драгиша |
1986. | Родољупци | Жутилов |
1986. | Приче са краја ходника | Аца, Радмилин муж |
1986. | Покондирена тиква | Светозар Ружичић |
1987. | Увек спремне жене | Васке |
1987. | Изненадна и прерана смрт пуковника К. К | Капетан |
1987. | И то се зове срећа | Ицко |
1987. | Тесна кожа 2 | Ђоле |
1988. | Вук Караџић | Леополд фон Ранке |
1987–1988. | Бољи живот | Душан Марковић - Терминатор |
1988. | Браћа по матери | Инспектор |
1988. | Тесна кожа 3 | Ђоле |
1988. | Балкан експрес 2 | Мајор Лангер |
1989. | Бој на Косову | Вук Бранковић |
1989. | Госпођа министарка | Нинковић |
1989. | Балкан експрес 2 | Мајор Лангер |
1991. | Метла без дршке | Срећковић |
1991. | Мала шала | Мићко |
1991. | Глинени голубови | |
1991. | Холивуд или пропаст | Редитељ |
1991. | Тесна кожа 4 | Џорџ |
1992. | Похвала светом кнезу Лазару | |
1992. | Тито и ја | Јосип Броз Тито |
1993. | Метла без дршке | Срећковић |
1993. | Броз и ја (ТВ серија) | Јосип Броз Тито |
1995. | Урнебесна трагедија | Доктор |
1997. | Кир Јања | Кир Јања |
1997. | Танго је тужна мисао која се плеше | |
1998. | Повратак лопова | Зоран Зец/Деда Марко |
1998. | Буре барута | Топи |
2001. | Метла без дршке 5 | Срећковић |
2002. | Гајба од 500 вајферта | |
2003. | Сироти мали хрчки 2010 | Професор/нови начелник |
2002–2003. | Казнени простор | Проналазач Медвед |
2003. | М(ј)ешовити брак | |
2004. | Између изгубљеног и неодржаног | прота Матеја Ненадовић |
2004. | Скела | Лингвиста |
2004. | Јесен стиже, дуњо моја | Савин отац |
2004. | Смешне и друге приче | |
2005. | Ивкова слава | Краљ Милан Обреновић |
2005. | Леле, бато | Деда мраз |
2005. | Идеалне везе | Светислав Алексић |
2006. | Љубав, навика, паника | Стева |
2007. | Мера за меру | |
2007. | Црни Груја и камен мудрости | Среброљубов |
2007. | Поглед у небо | Том Саргент |
2008. | Гледај ме | Марко Шћепановић |
2008. | Краљевина Србија (филм) | Ђорђе Вајферт |
2008. | Није крај | Стеван |
2008. | Турнеја | Љубић |
2009. | Друг Црни у Народноослободилачкој борби | Генадиј |
2009. | Јесен стиже, Дуњо моја (ТВ серија) | Савин отац |
2011. | Турнеја (ТВ серија) | Љубић |
2011. | Како су ме украли Немци | лекар |
2011. | Жућко — Прича о Радивоју Кораћу | |
2012–2014. | Војна академија (ТВ серија) | Стошићев отац |
2012. | Шангхај | Драган Ковачевић |
2013. | Други | |
2013. | Отворена врата | Продуцент |
2013–2019. | Синђелићи | Сретен Синђелић |
2014. | Тражим помиловање или велика тајна | Богдан Поповић |
2014. | Стварање света | |
2015. | Ти мене волиш | Иван |
2015. | Хорватови | Јосип „Јожа” Хорват |
2015. | Да сам ја нетко | Иван |
2016. | Антоније Хаџић | |
2016−2019. | Црно-бијели свијет | Ћале |
2017. | Козје уши | Зоран Зарић |
2017−2020. | Сенке над Балканом | Таки Папахаги |
2017. | Антоније Хаџић | |
2018. | Ургентни центар | Гвозден Цвијановић |
2020. | Тајкун | Небојша Илић |
2020. | Мочвара (ТВ серија) | Адам Деверовић |
2021. | Црно-бијели свијет | Ћале |
2021. | Александар од Југославије (ТВ серија) | Мирослав Спалајковић |
2021. | Дрим тим (ТВ серија) | Трнавац |
2021—2022. | Коло среће (ТВ серија) | Мирослав Константиновић |
2021. | Династија (српска ТВ серија) | тужилац Жељко Родић |
2021. | Време зла (ТВ серија) | Слободан Јовановић |
2022. | Чудне љубави | Раде |
2023. | Игра судбине | Виктор Брунер |
2020-2023. | Убице мог оца | Вукашин |
2021-2023. | Калкански кругови | Момчило Матић |
2023. | Хероји Халијарда | др Бехара |
2023. | Деца зла | Богдан Ивановић |
2023. | Смрт дјевојчице са жигицама | Бобо |
2024. | V ефекат | Мирослав Видовић |
2024. | Ваздушни мост | др Бехара |
2024. | Време смрти (ТВ серија) | Радомир Путник |
2024. | Апсурдни експеримент |
Година | Наслов | Улога |
---|---|---|
2006. | Ледено доба 2: Отапање | Дијего[4] |
2009. | Ледено доба 3: Диносауруси долазе | Дијего |
2010. | Прича о играчкама 3 | Лотсо |
2011. | Кунг фу панда 2 | Шифу |
2011. | Ледено доба: Мамутски Божић | Дијего |
2012. | Ледено доба 4: Померање континената | Дијего |
2016. | Добри диносаурус | Буч |
2016. | Зоотрополис — град животиња | Градоначелник Лавослав Срчани |
2016. | Кунг фу панда 3 | Шифу |
2016. | Ледено доба 5: Велики удар | Дијего |
2024. | Кунг-фу панда 4 | Шифу |
Добитник је готово свих релевантних позоришних награда за глуму:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.