Вицко Змајевић
надбиксуп барски и примас Србије, каснији надбикскуп задарски / From Wikipedia, the free encyclopedia
Вицко Змајевић (Пераст, 23. децембар 1670 — Задар, 1745) био је надбиксуп барски и примас Србије, каснији надбикскуп задарски.
Вицко Змајевић | |
---|---|
Датум рођења | (1670-12-23)23. децембар 1670. |
Место рођења | Пераст |
Датум смрти | 1745. |
Место смрти | Задар |
Римокатолички црквени достојанственик, писац и политичар. Једна од најистакнутијих личности у Далмацији прве половине 18. вијека. Био је апостолски визитатор за српске земље под османлијском влашћу, поборник глагољице и мецена. Посебну је пажњу посветио унапређењу српског књижевног и народног језика (од њега називаног илирским или далматинским именом), а у Задру је основао богословију за свјештенике глагољаше. Његовом заслугом поред Задра је насељено више од 500 покатоличених избјеглица који су живјели поред Скадарског језера (Шестани и Крајина), чиме је установио насеље Арбанаси.
Црквену каријеру је започео студирањем богословља и мудрословља при Урбановом колегијуму односно Колегијуму за пропаганду вјере у Риму, а затим је дјеловао као опат обитељи св. Ђорђа поред Пераста и свјештеник цркве св. Николе у Перасту (1695 – 1701). Папа Климент XI га је именовао у тридесетој години (1701) барским надбискупом и примасом Србије и администратором Будванске дијецезе као и апостолским визитатором за Србију, Албанију, Македонију и Бугарску. Због несигурних услова живота у Бару повукао се 1706. у родни Пераст одакле је, због антиправославног дјеловања и опасности од освете 1710. године отишао у Котор. Из истих разлога напушта и Котор тражи премјештај у Задар. Исти папа га постава за задарског надбискупа 1713. године, али и даље задржава наслов апостолског визитатора за земље под османлијском влашћу. Од 1737. његова визитаторска права су проширена и на Босну.